Pa, drage dame, da rezimiramo šta se zapravo dešavalo od 1910. godine do danas…
Znači dobile smo svoja prava: da glasamo, da vozimo auto, autobus, tenk: da se razvedemo, da se zaljubimo, da budemo direktorke, da rađamo kad hoćemo i da nosimo pantalone. Možemo da budemo i javne ličnosti i političarke i sudinice i psihološkinje i ko zna šta sve ne… I dobre smo u tome… U svemu… Čak i u nošenju pantalona (u bukvalnom i figurativnom smislu)!
Dobre smo čak i u puvanju koliko smo dobre… Dobro, tu su ipak bolji „oni“…
Pored toga su nam u amanet ostala „osnovna zaduženja“ – da rađamo, da budemo majke, da budemo sestre, supruge, ćerke, pa pazimo i mazimo, vaspitavamo, čuvamo, tešimo i tetošimo i decu i one starije i one najstarije… I da vodimo domaćinstvo, sređujemo, uređujemo, kupujemo i dostavljamo, dovozimo, odvozimo, štedimo i raspoređujemo… E da! I da lepo izgledamo – da smo uredne, našminkane, utegnite, namontirane, depilirane, manikirane, pedikirane – jer bez toga sve ovo prethodno navedeno nekako gubi na značaju… Kažem „osnovna zaduženja“ – to mu dođe neki kao osnovni razlog našeg postojanja, jer sve ono iz prvog pasusa mogu muškarci i sami- mi samo na to imamo pravo!
Dakle od onda do sada, mogle smo i možemo da koristimo svoja prava, a to jednostavno znači da imamo izbora i da je život žene u poslednjih sto i kusur godina zapravo stvar ličnog izbora…Osim ono kada postanemo majke… Ili supruge… Ili deca ostarelih roditelja… kada treba da se vodi domaćinstvo – bilo da same to radimo ili unajmimo nekoga da radi za nas…
Ajde da rezimiramo: znači postoje stvari koje radimo kao što smo radile još od nastanka sveta, jer to niko drugi (čast izuzetno retkim izuzecima i drugim intergalaktičkim vrstama) ne može ili ne može bolje od nas da radi. Dokazale smo se da možemo da radimo i ono što su „oni“ tvrdili da samo „oni“ mogu da rade i sad kao… to je to…
I tako se tog 8. marta 1910. sve završilo!
MOLIM!!???
Šta bi se desilo da sve žene- mislim sve ŽENE NA SVETU zapostave svoje dužnosti na samo jedan dan. Da ne odemo na posao! Da ne sredimo kuću, da ne skuvamo, da ne utešimo, da ne obiđemo, da ne saslušamo…Da ne nahranimo! Da ne pripazimo! Da ne dojimo! Da ne rodimo!!!! Samo da nestanemo!
E sada zamislite sve to za muškarce…
See the difference?
I zašto se onda revolucija zaustavila? Zašto i dalje bebe kitovi na Aljasci imaju veća prava nego mi? Zašto ne vladamo svetom i ne upravljamo državama?
Da li imamo iskonski nagon da nas neko drugi vodi i usmerava?! Pa šta će nam onda i ovaj praznik i ova prava?
Il si bos il si hadžija!
Uspešno ste se prijavili
