Nažalost, ona nikada nije u potpunosti zaživela, jer se u Srbiji tradicionalno svađa završava rečenicom: „Vidimo se na sudu!“.
Prvi Zakon o medijaciji-posredovanju usvojen je 2005. godine, koji nije više važeći, sada je na snazi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova, koji se primenjuje od 2015. Medijacija se, ukoliko se strane u sporu odluče za nju, primenjuje samo u imovinsko-pravnim, porodičnim, privrednim, radnim i upravnim sporovima, a može se primeniti i u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu imovinskopravnog zahteva i zahteva za naknadu štete.
Kako se sukobljene strane odlučuju za medijaciju?
– Odgovor je ako se dobrovoljno saglase za medijaciju, umesto za sudski spor ili drugi postupak. Mogu se odlučiti za posredovanje pre ili nakon otpočinjanja sudskog postupka ili drugog postupka, čak i u toku postupka po pravnim lekovima i tokom postupka izvršenja – objašnjava advokat Tanja Marković.
Kako počinje postupak posredovanja?
– Jedna strana upućuje drugoj strani predlog o pristupanju posredovanju, a druga strana mora o tom predlogu pismeno da se izjasni u roku od 15 dana. Ukoliko druga strana pristane na posredovanje, zaključuju sporazum o posredovanju, a ukoliko je već otpočeo sudski spor one taj sporazum dostavljaju sudu i sud zaustavlja postupak najduže 60 dana da bi u tom roku strane mirno rešile svoj spor – kaže Markovićeva.
Kako se bira posrednik ?
– Stranke same biraju posrednika sa liste posrednika iz Registra posrednika koji vodi Ministarstvo pravde Republike Srbije. Ukoliko ne mogu da se dogovore o posredniku, onda posrednika bira sud – navodi advokat.
Važno je napomenuti da u toku od 60 dana predviđenih za postupak posredovanja rokovi zastare, ne teku. Dolazi do zastoja zastarelosti.
Gde se sprovodi posredovanje?
Ukoliko je već počeo sudski postupak sud će ustupiti svoje prostorije, ali van radnog vremena.
Kako se završava posredovanje i koje je dejstvo posredovanja?
- Zaključenjem sporazuma
- Obustavom postupka posredovanja
- Izjavom jedne strane da odustaje od postupka posredovanja
- Istekom roka od 60 dana
Markovićeva naglašava da, ukoliko je sud uputio stranke na posredovanje, onda su dužne da ga obaveste o ishodu posredovanja.
Sporazum ima dejstvo konačne odluke i može biti izvršna isprava ukoliko sadrži klauzulu izvršnosti i ukoliko su potpisi stranaka overeni od strane javnog beležnika.
Koliko košta posredovanje?
Cena usluga posrednika propisana je Pravilnikom o nagradama i naknadama u postupku posredovanja i kreće se od 7.500 do 125.000 dinara. Stranke po pola plaćaju troškove, a ukoliko su već povele sudski postupak, pa predlože posredovanje do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, mogu biti oslobođeni od plaćanja sudskih taksi.
– Cilj medijacije je efikasnije i jeftinije rešavanje sporova. Modele posredovanja preuzeli smo iz sistema u kojima je to odvano glavni način rešavanja sporova. U Americi npr. mali broj sporova dospe na sud, a veći broj se rešava putem posredovanja. Kod nas je od 2006. godine ukupan broj posredovanja oko 4000, što je izuzetno malo u odnosu na broj postupaka koji se vode pred sudom. Kada se saberu odložena ročišta, stres od parničenja, sudske takse i godine provedne pred našim sudovima, onda se medijacija stvarno nameće kao bolje rešenje i u finansijskom, praktičnom, a i u psihološkom smislu – savetuje advokat Marković.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
