Šta je za nas sreća? Šta je sreća za ženu koja je bolesna ili kojoj je neko blizak bolestan? Šta je sreća za žene obolele od raka jajnika? Sreća u lečenju, sreća izvan bolesti? Kako da srećnih trenutaka bude i tokom bolesti?
Ovo su samo neka od pitanja na koja su pacijentikinje obolele od raka jajnika pokušale da daju odgovore kroz dokumentarni film „Sreća, pazi, snima se“. One su progovorile o svojim osećanjima i spremne su da svoju istinu podele sa drugima.
„Sreća, pazi, snima se“ je film o raku jajnika. Nije to film o bolesti, nego o borbi protiv bolesti. O načinama kako se dolazi do svetla na kraju tunela i koliko je podrška na tom putu značajna i dragocena. Film je nastao kao inicijativa Udruženja za borbu protiv raka jajnika i grlića materice “Progovori”, sa željom da se još jednom skrene pažnja na sve pacijentkinje u Srbiji, ali i da se apeluje na ostale žene, da brinu o svom zdravlju i da redovno odlaze na ginekološke preglede.
– Dokumentarni film „Sreća, pazi, snima se“ je priča o dve žene iz Udruženja „Progovori“ koje su pobedile rak jajnika, najsmrtonosniji ginekološki kancer, ali pre svega ovo je priča o sreći. Film daje svojevrstan odgovor na mnoga pitanja – šta je za nas bolesne sreća, kako da sreće ima više nego danas, kako u malim trenucima svakodnevnice pronaći sreću. Naša autentična svedočenja navode na razmišljanje, ali i na akciju. Ovo je još jedan od kontinuiranih načina podizanja svesti o ovoj teškoj bolesti, ali i pruža ohrabrenje, nadu i podstrek svima koji se bore sa rakom. Zašto ovaj film? Nama tri žene dnevno obole od raka jajnika, a 450 godišnje izgubi bitku. I zato, na različite načine pokušavamo da podignemo svest javnosti, da motivišemo i inspirišemo žene da idu na ginekološke preglede, da osluškuju svoj organizam i simptome koji alarmiraju promenu. Ovo je vid borbe za savremeno lečenje, pravovremenu dijagnostiku i rano otkrivanje bolesti, jer rak je izlečiv ako se otkrije na vreme – kaže Gorica Đokić, učesnica u filmu i članica Udruženja za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“.
Selena Ribić, još jedna je pacijentkinja, akterka u filmu „Sreća, pazi, snima se“, koja se pre skoro pet godina izborila sa ovom opakom bolešću.
– Dobila sam dijagnozu rak jajnika, a nisam napunila ni 25 godina i bilo je trenutaka kada nisam verovala u bolje sutra. Kada sve kosti bole, a svaki pokret podseća na narušeno zdravlje, teško je ponekad pronaći sreću. „Kad sve prođe, onda ću biti srećna“, pomislila sam u sebi, pa sam shvatila da možda bolest nikad neće proći, a ja propuštam svoju šansu – i to nisam mogla da dozvolim. Odlučila sam da je tražim u svakom, ma koliko malom trenutku sa porodicom, prijateljima, pa i sama… I ubrzo je sreća počela da mi bode oči i kao da viče: „Tu sam, tu sam, samo si se malo uplašila!“ Vremenom, što je bilo manje straha, bilo je više sreće – a rak? Rak je postao samo jedna stanica u mojoj sreći što sam živa! I nadam se da će ovaj naš film pomoći svakoj ženi koja je na svom putu izlečenja, a i potrage za srećom – istakla je Selena, iz Udruženja „Progovori“.
Rak jajnika zauzima neslavno osmo mesto od svih maligniteta po smrtnosti, a prema najnovijim statistikama 1 od 78 žena suočava se sa ovim problemom. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali na žalost kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovalom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto. U cilju borbe protiv ove razočaravajuće statistike, važno je što ranije otkrivanje bolesti, svest kod žena o simptomima, pravovremena dijagnostika i savremeno lečenje.
– U početnim stadijumima, bolest praktično ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći simptomi su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje. Više od 70 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu. Pravi uzrok nastanka raka jajnika je nauci još uvek nepoznat. Samim tim mogućnosti prevencije su dosta skromne. Zato nam kao jedini način da se bolest otkrije u ranijoj fazi ostaje podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede. Klinika za ginekologiju i akušersvo UKCS, kao referentni centar za hirurško lečenje raka jajnika, koji se već stotinu godina od svog osnivanja bavi lečenjem ove bolesti, ima iskusne i uigrane timove za radikalne i multidisciplinarne operacije kakve su neophodne u većini ovih slučajeva. Obzirom na to da se radi o intraabdominalnoj bolesti, odnosno da u odmaklim stadijumima bolest zahvata više ginekoloških, ali i drugih stomačnih organa, neophodno je da se ove operacije rade u ovakvim velikim i specijalizovanim centrima kao što je naš, uz često multidisciplinarni rad, učešće kolega i drugih specijalnosti – objašnjava prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.
Karcinom jajnika i u današnje vreme zadaje stručnjacima dosta nedoumica. Ono što je važno nakon dijagnostike jeste odluka o modalitetu lečenja. Jedanod načina jeste hirurgija, koja predstavlja osnovni temelj za dalju terapiju, ali ove pacijentkinje nekad zbog proširenosti, pridruženih bolesti, ne mogu podneti uglavnom radikalne i ozbiljne operacije.
– Sa većim razvojem medicine i sve većim istraživanjem ipak se pomerilo znanje o karcinomu jajnika, gde je petogodišnje preživljavanje ovih pacijentkinja nekada bilo do 30 odsto. Sada uz prepoznavanje značaja, određivanja nekih biomarkera u genetskoj alteraciji, a na osnovu saznanja o samoj onkogenezi karcinoma jajnika, primenom takozvane personalizovane medicine, imamo značajno bolji efekat lečenja nego da se primenjuje samo hemioterapija, koja je do juče bila standard terapije. Ona je i danas osnovica dodatne terapije nakon hirurgije ili pre hirurgije, ali sa mogućnostima ove specificne terapije koja je danas dostupna u Srbiji za prvu liniju lečenja, kao i za drugu liniju kod povratka bolesti kod pacijentkinja koje su dobro odreagovale u prvoj liniji hemioterapije (bile bez bolesti šest i više meseci). To su grupe pacijentkinja kod kojih se ispituje mutacija na BRCA gene i noviju HRD alteraciju otvarajući novu spoznaju o mogućnostima lečenja. Naravno da se medicina razvija, pa tako i terapijski modaliteti se dalje šire, ali nekad se zbog zahtevnih finansijskih izdataka ne može sve obezbediti za samo jednu vrstu maligniteta jer u jednom zdravstvenom sistemu mora se misliti na brojne izazove i sa teškom mukom postavljati prioritete prilikom određivanja postavljanja neke vrste terapije na račun države. Svakako da se lekari i zdravstveni sistem trude da budu u korak sa savremenom današnjom medicinom – precizira prof. dr Aljoša Mandić, načelnik odeljenja ginekološke onkologije, Institut za onkologiju Vojvodine.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
