Godišnje u svetu od raka pluća oboli više od 1,8 miliona ljudi, dok u Srbiji broj novodijagnostikovanih svake godine iznosi 6.000 osoba. Međutim, ono što zabrinjava jeste visoka smrtnost prema kojoj se Srbija nalazi na neslavnom 2. mestu po stopi umiranja od raka pluća.
Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su slični simptomima pušačkog bronhitisa, ponavljanih infekcija disajnih puteva, hroničnog opstrukcijskog bronhitisa – dakle najčešćih hroničnih stanja i bolesti disajnih organa, što upravo najčešće ometa sumnju na ovu tešku bolest, te se bolest kasno prepozna.
Među najčešćim simptomima su:
- kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta,
- otežano disanje i/ili osećaj nedostatka vazduha,
- bol u grudnom košu,
- promuklost
Neretko neobjašnjiv umor, ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi koje uvek pacijenta vodi lekaru, ili otok vrata i lica, gubitak apetita i telesne težine, bol u ramenu. Treba imati na umu da su upravo kašalj sa iskašljavanjem i otežano disanje takođe uobičajeni simptomi pušačkog bronhitisa i hronične opstrukcijske bolesti pluća, pa ti pacijenti često promenu karaktera ili inteziteta kašlja ne dovode u vezu s ovom teškom bolešću. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju česte respiratorne infekcije, poput zapaljenja pluća, a poseban oprez je potreban kod pacijenata kod kojih se pneumonije javljaju u kraćem vremenskom intervalu u istom plućnom krilu.
Kod trećine pacijenata koji imaju karcinom pluća, javlja se izraženi gubitak telesne mase i malaksalost. Bol u ramenu ili ruci, povremeno su simptomi, i često se dugo leče pogrešno – fizikalnom terapijom, kod reumatologa ili neurologa, dok ne postane očigledno da je reč o uznapredovalom karcinomu pluća sa urastanjem u nerve.
Pušači od svoje 50. – 55. godine, treba da idu na redovne godišnje preglede, pri čemu stručnjaci savetuju na svakih par godina i takozvani niskodozni skener pluća. Genetika, takođe, igra značajnu ulogu u nastajanju karcinoma pluća, te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je član porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje druge maligne tumore.
Šanse za uspešno izlečenje su decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastično menja pojavom persolizovane ili precizne terapije, molekularne-biološke terapije i najnovije imunološke terapije.
Na taj način postiže se osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se rak pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti. Krajnje je vreme da se ova grupa lekova uskoro odobri o trošku zdravstvenog osiguranja i za građane Srbije, kao što je slučaj u svim drugim zemljama regiona i Evrope.
Uspešno ste se prijavili
