Ona je uvek bila nasmejana i vedra, njen osmeh je razoružavao, njena pozitivna energija činila je da se ljudi u njenoj okolini osećaju lepo. Njeni prijatelji u oproštajnim porukama navode kako je bila vesela i kako ništa nije ukazivalo na to da je bilo šta muči. Kako nije ostavila nikakvo oproštajno pismo, razlog njenog samoubistva će ostati nepoznat.
U razgovoru sa stručnjacima smo saznali da je ovo klasičan vid depresije i da je to verovatno razlog zašto bi neko digao ruku na sebe. Pitate se kako je moguće da neko tako vedar i nasmejan može da pati od depresije? Setite se komičara Robina Vilijamsa! Da li postoji njegov film koji vas nije nasmejao? A on je uvek bio nasmejan, šaljivdžija i neko sa kim biste poželeli da provedete vreme. E pa i on je bolovao od teške depresije.
To dovodi do zaključka da ova bolest nema lice! Ne možete na osnovu nečijeg izgleda da zaključite da li je depresivan ili nije.
Psihoterapeut Milica Ristić objasnila je za portal “Aska” da li je depresija isto što i tuga kako ih često i poistovećuju?
– Reč depresija se često, u svakodnevom govoru, upotrebljava ili u preteranom značenju ili u pogrdnom ili se potcenjuje. Na primer, mladiću koji tuguje što ga je devojka ostavila, njegovo društvo će prilepiti etiketu “daj, što si depresivan!”. S druge strane, čoveku, koji u svojim četrdesetim posustaje, tone u bezvolju, povlači se, ne raduje se, gubi interesovanja, gubi koncentraciju na poslu, manje postiže, nervozno se breca na ukućane – okruženje će olako presuditi: “vidi ga kako se olenjio!” – navodi Ristićeva primere.
Najpoznatije, svakodnevno, značenje reči se odnosi na tugu i neraspoloženje, ali…
– Nije tuga isto što i depresija. Tuga je zdrava emocija koju osećamo kada izgubimo nekoga ili nešto veoma dragoceno. U tim situacijama žalimo, tugujemo i učimo vredne lekcije u životu. Donosimo adekvatne odluke i delamo. Deperesija je štetna emocija, štetno stanje uma i tela. Neracionalno mislimo, ne sagledavamo okolnosti na adekvatan način, propuštamo gomilu šansi, ne delamo, povlačimo se, patimo, tonemo na svim poljima – objašnjava psihoterapeut.
„Kada smo “u depresiji” to je kao da smo upali u nekakvu duboku rupu u zemlji. Gledamo uvis, prema onom dalekom krugu svetlosti, a oko nas je sve mračno, skučeno, ne možemo da se pomerimo. Iznad i oko nas vrvi život, sve je u pokretu, čuju se razni zvuci, a mi paralisani, nemoćni, gledamo u vis žaleći što se ne možemo priključiti. Ne vidimo izlaz. I ništa ne radimo. Čak, ni ne zovemo u pomoć! Paradoksalno, sramota nas je što smo u rupi“, opisuje psihoterapeut.
Depresija je toliko česta da je krajnje vreme da prestanemo da je se stidimo, plašimo, ignorišemo, pretvaramo se da je nešto drugo po sredi. Depresiju treba prepoznati, uhvatiti je pod ruku i koračati dalje kroz život, bez obzira na nju. Zašto je bitno da se ona izleči i na koji način to možete da uspete, saznajte klikom OVDE.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
