Prema rečima stručnjaka, u pitanju je takozvani „američki virus“ a ono što ga razlikuje od „ostalih“ je što se pored klasičnih simptoma javlja i karakterističan osip po telu. Deca se uglavnom leče antipireticima, uzimaju više tečnosti, a ukoliko je prisutna i bakterijska infekcija lekar propisuje antibiotik, te sve prolazi za sedam do 10 dana.
Kako lekari objašnjavaju, najvažnije na vreme odraditi laboratoriju, naročito ako je temperatura visoka i kako bi dete dobilo adekvatnu terapiju. Prema rečima pedijatra dr Saše Milićevića hladno vreme pogoduje virusima da se šire, bez obzira što je maj, vreme je hladno što dodatno doprinosi da se deca razboljevaju jer borave u zatvorenim prostorima.
– Virus je je već neko vreme prisutan, deca imaju visoku temperaturu, javlja se osip, što roditelje dodatno uplaši. Temperatura raste naglo, deca su malaksala, pa se dešavalo da nekome treba i infuzija – kaže za „Blic“ dr Milićević.
Beograđanka Jelena M. kaže da je njena ćerka iznenada dobila visoku temperaturu koja je od 38 za pola sata skočila na 40.
– U početku mi se činilo da je samo neka prehlada u pitanju, ali kada je dobila temperaturu 40, bukvalno smo je odneli kod lekara. CRP je 100, ima neki blagi osip po nogama i rukama, dobila je lekove i leži sve vreme. Rekli su mi da je virus, ali i da je bakterijska vezana infekcija pa je uključen i antibiotik, i evo traje već četvrti dan. Čula sam se sa roditeljima iz njene škole, još nekoliko dece ima identičan problem – kaže majka devetogodišnjakinje za „Blic“.
Klinička slika „američkog virusa“
Ovaj virus daje kliničku sliku istu kao i svi drugi, dodaje pedijatar, ali ga karakteriše visoka temperatura i osip.
– Deca imaju temperaturu, malaksala su i često imaju crvenilo u očima. Javlja se gubitak apetita i starija deca se žale na bolove u rukama i nogama. Određen procenat dece i ima dijareju a pojavljuje se osip po koži. To sve plaši roditelje, jer ta temperatura naglo poraste, i bude prisutno i curenje iz nosa i kašalj. Ipak, kada uporedimo, simptomatologija se generalno ne razlikuje nešto posebno od dosadašnjih virusa. Nekad, takođe podseća na alergiju, ali nije alergija, jer ovde imamo i temperaturu – kaže za „Blic“ dr Milićević.
Kako se leči i koliko traje
Kada su virusi u pitanju antibiotici se nikada ne koriste, osim ako se javi udruženo sa bakterijom, a tada se ujedno javlja i nešto komplikovanija klinička slika.
– Nema posebne terapije osim ako nisu neki komplikovani slučajevi u pitanju, a virus uglavnom prođe sam. Potrebno je davati lek protiv povišene temperature, i treba davati malo više tečnosti nego što je uobičajeno. Vrlo je važno da dete miruje, da batali sve svoje aktivnosti, ne bi trebalo da ide u školu ili vrtić, da se izoluje od brata, sestre, bake, deke. Virus je dosta zarazan. Kod odraslih osoba i kod onih koji imaju neko hronično oboljenje mogao bi da napravi problem – kaže pedijatar za „Blic“.
Sve obično traje od pet do 10 dana, osim ako se ne pojave neke komplikacije kao što je zapaljenje pluća, ili neka ozbiljnija komplikacija.
– Deca koja imaju normalan uobičajen imunitet to prođe samo, ali ako dete ima neke komplikacije poput kašlja, previše lošeg stanja, nekad je potrebna i infuzija, ali i antibiotici i to samo ako se dokaže da dete ima i bakterijsku infekciju. Antibiotici ne deluju na viruse, zato ne treba da dajete detetu napamet i na svoju ruku, „za svaki slučaj“ – kaže dr Milićević.
Odakle „američki virus“
Kako dodaje pedijatar, usled migracija stanovništva, ljudi donose, prenose, a uz to i samo virusi mutiraju i traže način da prežive.
– Ovo vreme je idealno za prenošenje virusa, deca su još uvek u zatvorenom prostoru. Provetravajte prostorije, ako je neko bolestan neka se izoluje, idite kod lekara na vreme, uzimajte tečnosti i dosta voća i povrća. Naravno uz terapiju koju vam isključivo lekar da – kaže dr Milićević za „Blic“.
Uspešno ste se prijavili
