Na grčkom „sveta voda“ se zove „agijazma“ (Αγίασμα) – „svetinja“. Svetinjom se zove ono što je ispunjeno blagodati Božijom. To mogu biti mošti svetaca, ikone, miro, nafora. Ali ipak, prvenstveno, pod „svetinjom“ „agijazmom“, podrazumeva se voda, nad kojom je izvršen čin vodoosvećenja.
Bogojavljenska vodica se upotrebljava od Krstovdana uoči Bogojavljenja i osvećenja vodice na sam dan Bogojavljenja pa do odanija Bogojavljenja. Tokom tih dana se vodica upotrebljava za sve što je na duhovnu korist i zdravlje, a nakon odanija praznika se upotrebljava u slučaju da se neko razboli ili se ne oseća dobro. Uzima se ujutro natašte.
Bogojavljenska voda je potvrda pravoslavne vere. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita.
Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti: i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojni su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi. Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom se samo pije u slučaju bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru. Verovanje kaže i da danas trudnicama valja dati Bogojavljensku vodicu, pogotovo onima koje su prebacile termin ili ne mogu lako da se porode, kako bi se iznenada otvorile (poput neba) i rodile zdravu decu.
Uspešno ste se prijavili
