Početak Petrovskog posta je pokretan, jer zavisi od Vaskrsa, a kraj je nepokretan i uvek pada 12. jula na gore pomenuti praznik. Tako Apostolski post najkraće može da traje jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.
Petrovski post sličan je Božićnom, ali nešto blaži. Ne jede se meso, beli mrs i jaja, a riba, vino i ulje dozvoljeni su svaki dan osim srede i petka, koji se poste na vodi. Dan uoči Petrovdana post je takođe strog, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, koji pada u vreme Petrovskog posta, jedemo ribu, čak i ako je u sredu ili petak. I, važna napomena, ako Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.
Ovaj post ustanovljen je na osnovu uspomene na apostole koji su posle Silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili, prenosi Žena.
Praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu smatra se kalendarskom granicom u godini jer posle njega nastupaju promene u prirodi, približava se jesen.
U narodu je zastupljen običaj paljenja lila, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, a simbolišu vremena progona hrišćana, koje su vezivani za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
Uspešno ste se prijavili
