Delfin je vodeni sisar iz roda kitova, koji živi u svim morima, pretežno u toplim i umerenim vodama.
Ovo su društvene životinje i žive u jatima. Nomadi su, sele se sa mesta na mesto, a retki su oni koji žive usamljeni i ostaju verni jednoj obali iz godine u godinu. Hrane se ribom koju love grupno. Obdareni su velikom inteligencijom. Pored dobro razvijenog mozga, imaju i poseban slušni aparat – sonar. Ovaj organ je smešten u kvrgi-grbi na glavi delfina, a omogućava im da čuju izuzetno široku skalu zvučnih talasa, naročito ultrazvuke. Uz pomoć ovog sonara delfini određuju položaj raznih predmeta u moru, čak i na velikoj udaljenosti.
Foto: Profimedia
Delfini imaju zadivljujuću sposobnost sporazumevanja – neku vrstu „govora“. Američki biolog Vinset Dženik nedavno je došao do veoma interesantnog otkrića da se delfini međusobno dozivaju po imenu, koristeći različite zvuke u zavisnosti od toga koga hoće da dozovu. Svaki delfin razvija naročiti i nepromenljivi signal za raspoznavanje, koji izgleda ima funkciju imena. Drugi delfini nauče da razlikuju zvukove koji pripadaju njihovim prijateljima i reprodukuju ih kada žele da ih pozovu „na ručak ili zabavu“. Utvrđeno je da postoje dve različite grupe signala – jedni služe za dozivanje, a drugi za razgovor.
Delfin je veoma privržen čoveku i veoma lako se pripitomljava. Možda najdirljiviji i najlepši način na koji delfinova privrženost pomaže čoveku jeste lečenje autistične dece. Uočeno je da takva deca, inače zatvorena za spoljni svet, rado provode vreme u vodi sa delfinima, i da se kod mnogih primećuje značajno poboljšanje zdravlja. Takođe, delfini smatraju trudnoću fascinantnom pojavom i uvek će se u velikom broju okupiti oko trudnice. Iako ne misle nikakvo zlo, trudnim ženama je zabranjeno da plivaju sa delfinima jer se dešava da se prepadnu kada ove simpatične životinje pojure ka njima.
Foto: Profimedia
Svoju naklonost prema čoveku delfini pokazuju i tako što mu pomažu u nesrećama na moru. Zabeleženi su brojni slučajevi spasavanja brodolomnika i davljenika.
Krajem decembra 1968. jedrilica „Džošua“ plovila je brzinom od sedam čvorova vodama južno od Novog Zelanda. Vreme je bilo lepo, a more mirno. Član posade Bernar posmatrao je dva jata delfina koji se igraju oko jedrilice. Prvo jato, od oko dvadesetak delfina, najpre je plivalo uporedo sa jedrilicom, a onda ju je prestizalo i skretalo udesno. Ovu istu „igru“ delfini su neprestano ponavljali oko dvadesetak puta, kao da su želeli tim nešto da kažu. Za to vreme drugo jato je uznemireno plivalo u cik-cak liniji, lupalo po vodi i zviždalo kako bi privuklo Bernarevu pažnju. On iznenada shvata poruku: jedrilica je skrenula s kursa i išla pravo na opasan sprud. Ispravio je kurs nadesno, kako su mu delfini pokazali. Odmah nakon toga delfini su radosno počeli da iskaču iz vode praveći salto mortale (skok sa prevrtanjem preko glave) u vazduhu.
Iako ove divne, plemenite životinje vide čoveka kao prijatelja, čovek je iz nesmotrenosti, neodgovornosti, a najčešće iz obesti i pohlepe, mnoge delfine doveo na ivicu istrebljenja. U njih spada i nekoliko vrsta kitova. I pored toga, delfini nas nesebično vole i imaju sposobnost prepoznavanja, pamćenja i rešavanja problema, što ih čini jednim od najinteligentnijih životinja na planeti.
Uspešno ste se prijavili
