Lazareva subota ili vrbica, smatra se radosnim dečjim praznikom.
Tada se u pravoslavne hramove unose grane vrbe koje se blagosiljaju i potom podele narodu i deci, a simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Sa grančicama u rukama, venčićima na glavi, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote.
Za taj ritual deca se svečano obuku, a oko vrata im se okače mala zvnoca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo.
Grančice vrbe dobijene u crkvi se odnose kući i stavljaju pored ikone i kandila. U narodu postoji verovanje da one mogu da oteraju bolest i sva druga zla.Takođe, u nekim mestima u Srbiji, postoji običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje. Ove pesme često pevaju i dodolke. Uz devojke idu dva do tri muškarca sa štapovima da „brane“ devojke od nasrtljivaca i da nose skupljene darove. Nekad se jedna od devojaka obuče u muško i predstavlja Lazara.
Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, a onda je stavlja kamičak na nogu i baca što dalje govoreći: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“ Na taj način se brani od zla i svega lošeg što može da se dogodi.
Neko nabere sveže cveće koje stavi u vodu da prenoći, a sutradan, na Cveti, ukućani se umivaju tom vodom da bi bili zdravi.
Uspešno ste se prijavili
