Najveće akademsko naselje na Balkanu, Studentski grad, poznatiji kao Studenjak, večeras tradicionalno organizuje veliki koncert na kojem će studente zabavljati grupe „Kerber“, „The Dibidus“ (bivša grupa „Familija“), Smrek Si i di-džejevi.
Od radih jutarnjih sati se u kompleksu Studenjaka oseća uzbuđenje zbog večerašnje žurke. Neki se trude da se uključe u organizaciju kako bi sve bilo idealno, drugi uživaju u sunčanom danu, treći iščitavaju poslednje redove iz skripti kako bi mirni uživali večeras, dok su neki već uveliko počeli da slave.
U dvorištu Doma grupa studenata različitih generacija ne propušta trenutak da proslavi. Oni se, uz harmoniku, piće, pesmu i smeh zagrevaju za večerašnji spektakl.
– Kod nas su žurke dva do tri puta nedeljno u sobama. Tu dođe oko 60 ljudi, ne preuveličavam. Ne postoji mogućnost da tada ne upoznate barem njih 30 i tako se stvaraju prijateljstva. Obično nam uprava dozvoli da se družimo do 23.30 sati, ali mi to produžimo. Naravno da dođu da nas opominju, pa obećamo da ćemo biti tihi i tako ostanemo do zore – prepričavaju nam momke iz Studenjaka, dok ih prati zvuk harmonike.
Anđela Vešović, Foto: Latif Adrović
Sa njima u društvu je i Anđela Vešović student druge godine ekonomije, iz Berana.
– U Domu je super, pogotovo kad se družite sa ovim momcima. Puni su pozitivne energije i sa njima nikada ne može da vam bude dosadno. Inače, što se Doma tiče, imamo sve uslove kao kod kuće, samo što ovde ima mnogo više društva i nekako je uvek prometno, kao na autobuskoj stanici – kaže Anđela za „Asku“.
Onda su uglas dve devojke, koje su došle u goste, rekle kako nikad ne bi volele da žive u Domu.
– Ovde se samo provodi i zeza, verovatno nikada ne bih uspela da završim fakultet. Kad neko krene da uči, većina ga lako povuče na neku žurku i tu možete da se pozdravite sa knjigom. Predivno je druženje – rekle su one, a momci se složili da su u toj rečenici objasnile svu čar druženja u domovima.
Foto: Latif Adrović
Na klupama pored njih, drugi studenti su odmarali, uživali u suncu i emocijama sa partnerima. Neki su bili i vredni, pa su lep dan proveli sa skriptama u rukama.
Milica i Sanja su drugarice iz Smedereva koje poslednje tri godine žive u Domu i studiraju pedagogiju. Dele sobu, a toliko se druže da su počele i da misle isto. Za njih život u domu znači snalaženje i bliskost.
– Nikada niste sami, uvek ima ljudi oko vas približno vaših godina, upoznajete stalno nove osobe… Bliskost baš i jeste u tome, svi ste tu jedni za druge kada nešto treba. Kada sam tek došla dobila sam sobu koja nije pružala baš sve uslove koji su mi bili potrebni. Te situacije vas nauče da se snađete, pa ste prilagodljivi kasnije gde god da vas smeste. Nauče vas da se i kasnije snalazite kroz život – kaže Milica.
Sanja i Milica, Foto: Latif Adrović
Sanja se slaže sa njom i naglašava da joj se dopada to što dele zajedno i tugu i radost.
– Zajedno učimo, bodrimo se, i plačemo i smejemo se zajedno. Najbitnija je podrška u svim situacijama, a pored porodice, ovde ima mnogo ljudi koji će uvek stati uz vas – dodaje Sanja.
Porazgovarali smo i sa najiskusnijom među njima, curom koja u domu živi već pet godina. Milica Milić (25) je iz Leskovca i već pet godina živi u domu.
Milica Milić, Foto: Latif Adrović
– Drugarstva koja nastaju u Studentskom domu su za ceo život. Ovde se upoznaju ljudi iz drugih gradova, država, fakulteta. Mislim da je veoma lepo iskustvo kada studentske dane provedete u Domu, jer školovanje ne podrazumeva samo učenje i odlazak na fakultet, već ljudi nauče da funkcionišu sa drugim ljudima, da shvataju njihove potrebe i da poštuju druge – kaže ona.
Kroz osmeh je navela da se tu rađaju i najveće ljubavi, a da je jednu takvu osetila i još uvek oseća i ona. Takođe, dobro je i to što sve imaju što im je potrebno, jer kako ona kaže, to je mali grad.
– U Studentskom gradu imamo sve što nam je potrebno da obavljamo sve aktivnosti, ovo je kao mali gradić, menza, čitaoce, teretane, dom kulture, crkva, sportski tereni. Ovde sam već pet godina, završila sam hemiju i sada sam na doktorskim studijama. Idem kući na mesec dana tokom leta, ali je još lepše kad se vratim jer se svi uželimo jedni drugih i jedna čekamo da se vidimo – završava Milica.
Uspešno ste se prijavili
