Da vaš mozak može da govori, ovo bi rekao: Šta da učinite za njega da bi dobro funkcionisao cele godine

Neurolozi nam govore da mozgu trebaju određene stvari da bi pružao najbolje performanse. Na kraju krajeva, vaš mozak je vaš najbolji prijatelj. Uz vas je 24/7 i nikada ne napušta vašu stranu (ili bi trebalo reći vašu glavu).

Istina je da ne možete postići optimalan uspeh u karijeri ako zanemarite svog partnera. Dobra vest je da, kako se približavamo Božiću, moderna neurologija je razvila tehnike snimanja koje unapređuju naše razumevanje kako negovati mozak za optimalan uspeh. Dakle, ne budite božićni škrtac. Iskoristite najnovije naučno potvrđene alatke i poklonite svom mozgu dvanaest najboljih poklona tokom praznične sezone.

Šta Vašem Mozgu Treba Pod Jelkom

Ako bi vaš mozak mogao da govori, rekao bi vam da voli i zahteva određene stvari kako bi pružao najbolje performanse. Ne možete biti uspešni bez njega, pa ima smisla negovati ga onim što voli. Razmotrite sledeće akcije kao alate koji će mu pružiti ono što mu je potrebno za optimalno funkcionisanje.

1. Vreme provedeno napolju da neutrališe vreme provedeno pred ekranom. Skeniranje mozga ljudi koji provode vreme napolju pokazuje da imaju više sive materije u prednjem delu mozga i jaču sposobnost jasnog razmišljanja i samoregulaciju emocija.
2. Protok krvi. Kretanje i fizička aktivnost hrane mozak viškom protoka krvi koji mu je potreban da uspori početak gubitka pamćenja i demencije.
3. Sigurnost. Vašem mozgu je potrebna psihološka sigurnost kako bi se fokusirao na radne zadatke. Pod strahom, kao što je preterano prisutan nadređeni, mozak se usredsređuje na izbegavanje pretnje, ometajući vas u obavljanju poslovnih zadataka.
4. Muzika. Mozak voli muziku. Ponovno slušanje značajne muzike razvija korisnu plastičnost mozga poboljšavajući pamćenje i performanse. Nošenje earpods-a i slušanje omiljene muzike dok radite poboljšava angažovanje i produktivnost.
5. Dovoljno sna. Mozak postaje nervozan kada ne dobije odmor koji mu je potreban. Ali dovoljno sna obnavlja jasnoću i performanse aktivnim poboljšavanjem kortikalne plastičnosti kako biste lakše nosili sa stresom na poslu.
6. Novitet. Mozak voli kreativnu energiju koja dolazi iz isprobavanja novih stvari. Novitet podstiče adaptivno učenje resetovanjem ključnih moždanih kola i poboljšava vašu sposobnost ažuriranja novih ideja i njihovo ukapljivanje u postojeće neurološke okvire.
7. Društvene veze. Ljudi koji volontiraju, pohađaju časove ili se sastaju s prijateljima barem jednom nedeljno imaju zdraviji mozak u vidu snažnije sive materije i manjeg kognitivnog opadanja.
8. Širi pogled. Širi pogled omogućava vašem mozgu da se osloni na pozitivne aspekte vaše karijere i vidi buduće mogućnosti, pa želi da zadržite širu sliku u vidu.
9. Mikro-pauze. Kratke pauze od pet minuta – kada meditirate, duboko dišete, istežete se ili gledate kroz prozor – tokom radnog dana ublažavaju zamor od odlučivanja, poboljšavaju energiju i resetuju mozak.
10. Hrana za mozak. Proteini – kao što su meso, perad, mleko, sir i jaja – pružaju mozgu aminokiseline potrebne za stvaranje neurotransmiterskih putanja. Omega-3 masne kiseline, poput lososa, skuše, tune i sardina, dovode mozak u dobro raspoloženje. Mozak voli vitamin B u jajima, integralnim žitaricama, ribi, avokadu i citrusnom voću.
11. Fitnes za mozak. Održavanje mozga u formi – uz izazove poput rešavanja zagonetki, čitanja ili učenja novih veština – usporava kognitivni pad i sprečava degenerativne poremećaje.
12. Rešeni nesporazumi. Naučnici su otkrili da kada rešite nesporazum do kraja dana, to značajno smanjuje stres mozga.

Vaš Mozak Želi Red, Ne Haos, Tokom Praznika

Najbolji poklon koji možete dati svom mozgu tokom praznične sezone je red umesto haosa. Savete o tome kako ublažiti praznični stres možete pronaći ovde. Ali u nekom trenutku, verovatno ćete morati obavljati nekoliko aktivnosti istovremeno. Ako multitasking postane obrazac, može imati suprotan efekat. Kada skačete između nekoliko poslovnih zadataka odjednom, terate mozak da se stalno fokusira pri svakom odskoku i smanjujete produktivnost do 40%. Multitasking podriva produktivnost i neutrališe efikasnost, opterećuje mozak i uzrokuje frakcionirano razmišljanje, nedostatak koncentracije i zamor odlučivanja.

Prema Ben Ahrensu, neurološkom istraživaču i izvršnom direktoru programa neuroplastičnosti re-origin, istraživanja jasno pokazuju da multitasking i prelazak između konteksta dolaze sa kognitivnim troškom. On kaže da to ne samo da utiče na neurotransmitere poput dopamina, našeg hormona „osećaj se dobro“ koji nas održava motivisanim i fokusiranim kako bismo završili rad na izazovnom projektu, već i da naši mozgovi nisu programirani za pozitivno prilagođavanje dugoročnom stresu.

U neurologiji, Ahrens tvrdi, najvažnija stvar koju možemo učiniti kako bismo smanjili stres je da mozgu pružimo red. Kada smo preplavljeni donošenjem odluka, mozak se pomerava napred-nazad između centralne izvršne mreže i mreže podrazumevanog moda, objašnjava. Umesto da pustimo naše mozgove da aktiviraju mrežu podrazumevanog moda – kada radimo na autopilotu i razmišljamo o svemu što moramo uraditi umesto da to radimo – postoje alati koje možemo koristiti da aktiviramo centralnu izvršnu mrežu i unesemo red u mozak.

Koristite 3 x 3 za pojednostavljenje svojih ciljeva: Mozak voli razmišljati u trojkama, pa ciljajte na ne više od tri cilja nedeljno i tri manja cilja svaki dan kako biste postavili realna očekivanja. Fokusirajte se na jednu stvar da biste pokrenuli stvari. Ako vam je potrebna pomoć da shvatite odakle da počnete, fokusirajte se na jednu stvar koja će, kada je završena, olakšati sprovođenje ostalih stvari. Učinite taj zadatak najstrašnijim. Ako još uvek imate problema s prioritetima, krenite s zadatkom koji najviše izbegavate, najstrašnijim. Pripremite se sa petosekundnim odbrojavanjem. Ova jednostavna tehnika pomaže vašem mozgu da povrati kontrolu pre početka zastrašujućeg zadatka koji vas preplavljuje. Koristite grupisanje zadataka. Izbegavajte prebacivanje konteksta grupisanjem sličnih zadataka kako biste se koncentrisali na jednu vrstu aktivnosti odjednom, poboljšali efikasnost i smanjili mentalni umor. Implementirajte blokiranje vremena. Odredite posvećene vremenske blokove za svoja tri cilja. Postavite jasne, tesne rokove. Postavite dobro definisane i ambiciozne rokove kako biste promovisali koncentraciju i smanjili odlaganje.

Finalni Zaključak

Tokom praznične sezone, ako se osećate preplavljeni, anksiozni ili frustrirani, razmislite o tome da svom mozgu poklonite zasluženi poklon i dovedite ga u sadašnji trenutak s vama. Jedan od najjednostavnijih načina da to postignete je da koristite svoje disanje kao fokusnu tačku kako biste povezali mozak i telo zajedno. Duboko disanje kroz nos i izdisanje kroz usta, fokusiranje na svaki udah i izdah – prateći dah kroz puni ciklus od trenutka kada su pluća puna do trenutka kada su prazna – održava vaš mozak bez stresa i u sadašnjem trenutku. Vaš mozak će vam biti zahvalan, a i vi ćete biti.

Srećni praznici vama i vašem mozgu!

PROČITAJTE JOŠ:

Vežbajte mozak! Rešavajte zagonetke i zadatke iz matematike

Vežbajte mozak! Da li ste čuli za neurobik?

Zanimljive činjenice: Da li znate kako da „ugasite“ mozak onda kada vas misli remete da zaspite?