Pa da počnemo od najbitnijih pitanja, a to je ZAŠTO JE CREVNA FLORA VAŽNA ZA ZDRAVLJE?
Crevna flora je kompleksna zajednica različitih mikroorganizama u koje spadaju „dobre“ (korisne) i potencijalno „loše“ (patogene) bakterije, virusi i gljivice. Zajednica različitih mikroorganizama se naziva mikrobiom i teži od 1.5 do 2.3 kilograma. Svako od nas formira specifičnu crevnu floru koja zavisi od genetike, različitih prehrambenih navika, podneblja i ostalih faktora kao na primer kako smo rođeni, odgajani, koje smo lekove unosili… Našem organizmu je neophodan što veći broj korisnih bakterija budući da one pomažu odvijanje procesa neophodnih za ljudsko zdravlje (varenje hrane, poboljšanje inicijalnog imuniteta, zaštitu od toksičnih bakterija).
Zdrava i dobro formirana crevna flora prema mnogim novim istraživanjima smanjuje rizik od nastanka nekih sveučestalijih zdravstvenih problema – dijabetesa tip 2, sindroma razdražljivih creva, slabljenja imuniteta, alergija, autoimunih bolesti. Uloga crevne flore je da vrši različite funkcije važne za zdravlje, poizvodi vitamine, prenosi minerale, aminokiseline, neurotransmitere, stimuliše imuni sistem, pravi barijeru protiv štetnih mikroorganizama. Savremeni brzi način ishrane i stil života dovode do osetljivosti zdravlja crevne flore, narušavanja njenog balansa, a time i nastanka mnogih bolesti modernog doba.
Foto: Pixabay
KAKO ISHRANA UTIČE NA ZDRAVLJE CREVNE FLORE?
Ako logično razmislimo za malo, pa nutritivne navike imaju apsolutni efekat. Ako sve ono što konzumiramo jeste u direktnoj sprezi sa našom crevnom florom koja opet određuje resorpciju materija koje smo mi pojeli/uneli kroz hranu, onda se naravno nameće to da negde i određuje sastav flore. A, samim tim ako određuje sastav, taj isti sastav će uticati na promet svim makro i mikronutrijenata u telu od kojih većina funkcija organizma u mnogome zavisi. Na primer mi konzumiramo sve grupe namirnica trudeći se da nam biljna vlakna koliko toliko budu deo svakog obroka, naravno da će nam crevna flora biti šarenolika i raznovrsna, jer ima različite „podloge“ za rast. Ishrana nam nije jednolična, puna prerađenih namirnica koje opet samo regulišu sojeve određenih mikroorganizama. Danas skoro svaki pacijent lekara ima problem sa neredovnom stolicom, bez obzira na uzrast. O tome se ne misli, sve dok neko od zatvora ne dobije kolike. Svi se bore sa otečenošću, gasovima, nekim povremenim bolovima „u crevima“. I niko ne razmišlja da je upravo ishrana prediktor ovog stanja. Jedino se misli o rešavanju problema sa nekim lekom. Ali, to je zapravo maskiranje simptoma, jer pravi uzrok nismo promenili. Pravi uzrok je naše nutritivno ponašanje.
Sastav crevne flore se razvija tokom čitavog života i mnogo od nas i naših svakodnevnih navika zavisi kako ćemo ga formirati. Ako razmotrimo najranije dane, još u majčinoj utrobi je počela da se razvija, zaviseći od toga kako se prvenstveno majka hranila, a potom kako smo rođeni odnosno da li smo prirdonim porođajem dobili sve one važne mikroorganizme od majke, kao i to da li smo od najranijih dana bili pod nekom vrstom terapije… Kao što vidite mnogo toga crevnu floru determiniše, na nama je da nešto učinimo da ojačamo njenu funkciju. Funkcija mikrobioma i balans uz adekvatan način ishrane mogu da se poboljšaju i tamo ojačamo ceo organizam.
Foto: Pixabay
Loše prehrambene navike praćene konzumacijom rafinisanih šećera i trans masti i hidrogenizovanih biljnih masti, kofeinskih i gaziranih napitaka, osiromašena prirodnim biljnim vlaknima je dobra osnova za loše zdravlje crevne flore. Rafinisani šećer treba posebno izdvojiti kao namirnicu koja se nalazi svuda i najrazličitijim oblicima i kojeg često unesemo konzumacijom proizvoda u kojima mislimo da ga nema. To su zapravo skriveni šećeri, zato je važno čitanje deklaracije proizvoda. Ako unosimo previše industrijski obrađenu hranu, stvaramo pogodnu sredinu za razvitak patogenih bakterija, virusa i gljivica, oštećujemo zid debelog creva i postajemo podložniji nastanku mnogih problema. Prirodna biljna vlakna igraju presudnu ulogu u održanju i poboljšanju zdravlja crevne flore. Nalaze se u celovitom neprerađenom zrnu žitarica, voću i povrću, salatama, mahunarkama, korenu biljke kao što je cikorija. Budući da je preporučeni dnevni unos vlakana od 25 do 30g, često nismo u mogućnosti da kroz ishranu tu količinu konzumiramo. Tako dolazimo do INULINA (prirodnog biljnog vlakna koga ima u bananama, artičoki, čičoki, korenu cikorije). Inulin je najbolji način kako da prirodnim putem svakodnevno unesemo željenu količinu biljnih vlakana. Mnoga medicinska istraživanja su pokazala da koristeći makar oko 5g dnevno inulina imamo zdravstvene benefita u pogledu sređivanja lipidnog statusa koji je upravo poremećen, lošim prehrambenim navikama, gubitak nepoželjne telesne mase je bio prisutan kod ispitanika, time i bolja regulacija šećera u krvi..
ZAŠTO JE INULIN, KAO PREBIOTIK BITAN ZA ZDRAVLJE CREVNE FLORE?
Inulin se klasifikuje kao prebiotik iako je biljno vlakno, uz to je i hrana za dobre bakterije (probiotike posebno Bifidobakterije i Laktobacile), one se na svakih 20 minuta dupliraju u debelom crevu. Konzumiranje inulina je odličan način na koji možemo obnoviti i zadržati zdravlje crevne flore i trajno se rešiti problema koji vuku poreklo iz disfunkcije rada debelog creva i narušene mikroflore u njemu. Prednost biljnog vlakna inulina je to što je otporan na enzime u želucu i tankom crevu, te nepromenjen dolazi do debelog creva gde postaje omiljena hrana našim korisnim bakterijama. Zdravlje creva i digestivnog trakta uopšte je povezano sa našim stilom života, posebno sa ishranom i svakodnevim stresom. Stoga mislite o simptomima koje organizam šalje i pokušajte da nađete koren, odnosno pravi uzrok svega.
Pročitaj još:
Balansirana ishrana nije dosadna: Šećere i masti možete da jedete, samo je bitno na koji način!
Mršavite punog stomaka: Jelovnik našeg nutricioniste koji vam pomaže da izgubite kilograme!
Zaustavite emocionalno prejedanje uz savete našeg nutricioniste!
Uspešno ste se prijavili
