Da li od prelaska na zimsko računanje vremena treba da nas „boli glava“?

Zimsko računanje vremena počinje ove godine 30. oktobra pomeranjem za jedan čas unazad, u noći između subote i nedelje, vreme u 3:00 računa se kao 2:00 sata. Kraći dani i duža noć mogu nekim ljudima veoma teško pasti i dovesti do zimske depresije, varijacija u krvnom pritisku, glavobolje, pojačane razdražljivosti. Većina osoba se žali na osećaj umora, prekratak dan. Stručnjaci kao jedno od najpraktičnijih rešenja predlažu izlaganje dnevnoj svetlosti i šetnje.

Prelazak iz jedne u drugu vremensku zonu

U našoj zemlji dva puta u toku godine pomeramo kazaljke časovnika za jedan sat, jednom unapred, kada prelazimo na letnje i drugi put unazad, kada prelazimo na zimsko računanje vremena. Lekari navode da to pomeranje za jedan sat, ima iste efekte na ljudski organizam kao prelazak iz jedne u drugu vremensku zonu.

– S obzirom da se radi o naglim promenama one imaju snažan uticaj na naš unutrašnji biološki časovnik. Kada je u pitanju povratak na zimsko računanje vremena, ljudi se najviše žale na probleme sa otežanim uspavljivanjem, osećajem da im dan prekratko traje, osećajem umora i pospanosti koja se javlja u večernjim satima i varijacijama u krvnom pritisku u prvih nekoliko dana od promene – kaže prof. dr Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i neruofiziolog, profesor i naučni savetnik Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Zimsko računanje vremena naglo skraćuje dan

Prof. dr Hrnčić objašnjava da vraćanjem na zimsko računanje vremena zapravo naglo ubrzavamo prirodno skraćenje dana i produženje noći. Većina osoba se relativno lako izbori s ovim promenama, ali ne i svi. Kod nekih osoba se zbog kraće vremenske izloženosti dnevnoj, sunčevoj svetlosti pojavljuju simptomi karakteristični za takozvanu zimsku depresiju.

– Nju karakterišu povećana pospanost, bezvoljnost, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, pojačan apetit, naročito ka šećerima i generalno ugljenim hidratima što vodi povećanju telesne mase i gojaznosti. Ove promene mogu se pripisati smanjenju izlaganja dnevnoj svetlosti i promenama na nivou hormona, u prvom redu serotonina. Kod većine ljudi ovi simptomi su blagi i ne remete svakodnevne aktivnosti. Ipak, ako su ovi simptomi izraženi i ponavljaju se možemo govoriti o sezonskom afektivnom poremećaju koji zahteva pomoć lekara – navodi prof. dr Dragan Hrnčić.

Foto: Envato

Proteini u ćelijama mrežnjače našeg oka osetljivi su na svetlost

Brojni procesi i funkcije u našem organizmu imaju ciklične promene sa periodom od oko 24h i nekih 10-15 minuta. Prof. Hrnčić objašnjava da ti procesi imaju cirkadijalni ritam, i da njima upravlja naš unutrašnji biološki časovnik.

– Taj biološki sat je pod kontrolom naših tzv. clock (časovnik) gena i cikličnih promena u proteinima koji oni kodiraju. Tako, na primer, gen per kodira protein PER čiji nivo je najviši u ranim večernjim, a najmanji u jutarnjim satima. Za otkriće ovih clock gena dodeljena je i Nobelova nagrada 2017. godine. Potrebno je da naš unutrašnji časovnik bude usaglašen sa društvenim ritmom i što je najvažnije sa ciklusom dan – noć koji diktira Sunce, jer su i ovi proteini u ćelijama mrežnjače našeg oka osetljivi na svetlost i različito funkcionišu tokom noći i dana. Neusaglašenost ovih ritmova osećaju i zdrave osobe i hronični bolesnici. Poremećajima cirkadijalnog ritma naročito su podložne osobe koje rade u smenama, u prvom redu noćnoj smeni, ali i hronični kardiovaskularni, neurološki i psihijatrijski bolesnici – objašnjava prof. dr Hrnčić.

Šta je najštetnije po zdravlje?

Prof. dr Dragan Hrnčić navodi da je glas stručnjaka, iskazan i kroz jasan stav Američke akademije za medicinu spavanja od 2020. godine, prema kojem je potrebno ukinuti prelazak na letnje računanje vremena, zbog brojnih zdravstvenih posledica koje ove tranzicije imaju, a naročito sam prelazak na letnje računanje vremena, na šta ukazuju i rezultati sprovedenih zdravstveno – ekonomskih analiza.

– Ono što je po zdravlje najštetnije jesu zapravo same promene u računanju vremena, te bi zbog toga bilo najbolje ovu praksu obustaviti, a izabrati ono računanje koje je za našu zemlju i sa zdravstvenog i sa društveno – ekonomskog aspekta najpovoljnije – smatra prof. dr Dragan Hrnčić.

Kako se što bezbolnije prilagoditi na zimsko vreme?

Možemo preduzeti nekoliko mera kako bismo pomogli našem telu da se adaptira na nove okolnosti, a sagovornik portala eKlinika ističe da je u periodu pred nama, naročito u dugim jesenjim i zimskim danima, organizmu potrebno dosta sunčeve svetlosti.