Mnogo puta se vodila polemika oko toga da li je ovo ispravna odluka ili ne i kako beba reaguje na to što se stalno nosi. U potrazi za pravim odgovorima, prenosimo vam stav pedijatra, doktora Jovana Raičevića, čije reči ćete dobro upamtiti.
Njegov stav o navikavanju beba na ruke prenosimo u celosti:
“ Teško da postoji grozniji savet za mlade roditelje od ove rečenice koju su generacije i generacije deda, baba, tetaka, strina, ujaka, rođaka i komšija s takvom lakoćom izgovarale, kao da dele najveću mudrost, a ne bljuvotinu od saveta.
Otkad je evolucija iznedrila prve životinje iz klase sisara, dakle pre više od 250 miliona godina, njihove ženke se pažljivo brinu za svoje mladunce, hraneći ih iz svog tela i nakon rođenja, zahvaljujući jednom čudu evolucije, majčinom mleku. Ne postoji idealnija hrana za novorođenče sisara od majčinog mleka.
Foto: Pexels
Milioni godina evolucije oblikovali su mleko svake vrste sisara prema metaboličkim potrebama njegovog mladunčeta. Tako je kravlje mleko idealno za tele, kozje za jare, a majčino za ljudske bebe. Zato je kozje mleko, koje se u nekim kulturama promoviše kao jako zdrava hrana za bebu koja ne doji, zapravo jako opasno. Ono gotovo uopšte ne sadrži folnu kiselinu, vitamin koji je neophodan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i u čijem odsustvu se razvija teška anemija. A zašto je ne sadrži? Pa zato što jarići ne moraju da unose folnu kiselinu hranom, njihov metabolizam je sâm stvara, za razliku od ljudskog. Zbog toga kozje mleko nema folne kiseline, ali ga majčino sadrži u optimalnoj koncentraciji. Svakom svoje, i svi mirni i zadovoljni. Je li tako?
Pa, nažalost nije. Pošto je čovek komplikovano biće, on je izumeo kapitalizam, a kapitalizam kaže da si vredan samo ako radiš i stvaraš profit. To je dovelo do pojave da žene u zemljama liberalnog kapitalizma sve kraće odsustvuju s posla nakon porođaja, pa se ili muče da organizuju podoje u pauzama rada, ili prelaze na jednostavniju opciju, adaptiranu mlečnu formulu.
Adaptirane mlečne formule se prave od kravljeg mleka koje je fabrički tako prerađeno da sastavom liči na majčino mleko. Međutim, iako se makro- i mikronutrijenti mogu korigovati tako da sastav krajnjeg proizvoda bude sličan majčinom mleku, neke se stvari ne mogu nadomestiti. Majčino mleko sadrži žive ćelije imunskog sistema (limfocite, makrofage) kao i visoku koncentraciju antitela koji bebu u prvim mesecima života štite od većine bolesti koje je majka preležala ili je protiv njih vakcinisana.
Ali, dojenje nije samo hrana i zaštita od infekcije, ono krije još jednu čaroliju, a to je dodir. Otkad sisari postoje, njihovi mladunci traže smirenje na krznu svoje majke, krajnje utočište u kome iščezava sav strah, hladnoća i usamljenost. Mladunče orangutana se čitave prve dve godine života ne odvaja od majke, štaviše prvih meseci po rođenju uopšte ne silazi s nje, čak spava na njoj i naravno, sisa kad je gladno. I mi smo sisari, i nama je potrebno da osetimo kožu na koži da bismo se utešili. Bebe koje pred kraj prve godine života već uveliko jedu nemlečnu hranu, obično sisaju pre svega da bi zadovoljile psihološku potrebu za bliskošću s majkom, a ne iz nutritivnih potreba.
Naučne studije su potvrdile mnoge korisne efekte kontakta koža na kožu između majke i bebe. Tako je utvrđeno da prevremeno rođene bebe koje borave u inkubatoru, brže napreduju u telesnoj masi i kraće ostaju u bolnici kada se redovno masiraju, od onih koje se dodiruju samo radi sprovođenje higijenskih i dijagnostičko-terapijskih postupaka.
Još jedno istraživanje prevremeno rođenih beba pokazalo je da su novorođenčad koja su tokom prvih 14 dana života imala redovan fizički kontakt s majkom (koža na kožu), imala organizovaniji san, stabilniju funkciju autonomnog nervnog sistema, bolju reakciju na stres, kvalitetniju psihološku vezu s majkom i bolje kognitivne funkcije tokom cele prve decenije života, koliko je trajalo praćenje ispitanika.
I konačno, neke studije pokazuju da nivo nežnosti koju bebe primaju od svojih roditelja u prvim mesecima života ima direktan uticaj na njihovu epigenetiku, tj. mehanizam kojim se geni uključuju odnosno isključuju iz funkcije. Ovo istraživanje je npr. utvrdilo značajne razlike u metilaciji gena na pet različitih mesta genoma od kojih su neki vezani za imunološke, a drugi za metaboličke funkcije.
Foto: Pexels
Zato dragi roditelji mladunčeta vrste Homo sapiens, zanemarite savete starih tetaka i strina, mazite, grlite i ljubite svoju decu, nosite i ljuljajte bebu kad je uznemirena, slobodno je naviknite na ruke, jer su te ruke za nju iscjeliteljske i u njima leži moć da od nje stvore stabilnu, samouverenu i srećnu osobu. I na kraju krajeva, priznajte sebi da ni za vas nema lepšeg osećaja od nežnih ručica oko vrata i slatkog nosića na obrazu.
*Široka dostupnost adaptiranih mlečnih formula dovela je do jedne negativne pojave izazvane pre svega psihološkom orijentacijom čoveka 21. veka koji, okružen i naviknut na tehnološke inovacije koje nude instant rešenja, često odustaje od prirodnog načina ishrane beba i okreće se formulama, čak i kada za to nema opravdanog razloga. Dojenje, kod nas nažalost nije najčešći način hranjenja dece iako porodiljno odsustvo traje godinu dana, a prava hipogalaktija (nedovoljno stvaranje mleka) postoji samo kod 15 odsto žena.
PROČITAJ JOŠ:
Porodilje, dete vam neće biti gladno u porodilištu: Brinite da bude nahranjeno kada dođete kući!
Jedni su za, a drugi protiv! Otkrivamo istinu o tome da li tokom dojenja smete da dajete bebi vodu!
Uspešno ste se prijavili
