Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom. Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.
Na Blagovesti je Arhangel Gavrilo poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji. Dao joj je beli krin ili ljiljan i objavio da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet gospoda. Od tada je ovaj cvet u istoriji crkve simbolizovao ljubav, čistotu i nevinost.
Simbolično značenje ljiljana
U Rimu je takođe posvećen uzvišenoj boginji Veneri, zaštitnici ljubavi i blagostanja. Dok je u starom Egiptu bio simbol dostojanstva vladara.
Međutim, simbolizam ljiljanovog cveta je najupečatljiviji bio u hrišćanskoj eri. Po legendi, nastali su od suza Isusa Hrista tokom svog pogubljenja i smatra se omiljenim cvetom Device Marije. Stoga je ljiljan predstavljao bezgrešnu čistotu i nevinost, a njegove tri latice asociraju na kult Svetog Trojstva.
Takođe se veruje da svaka latica ljiljana oslikava tri najcenjenije osobine Device Marija, nevinost, skromnost i pobožnost. U našem narodu se drugačije naziva i „Bogorodičin cvet“.
Ljiljan je bio čest motiv u srednjevekovnoj Srbiji, sreće se na freskama i novcu iz doma Nemanjića. Simbol ljiljana se nalazio i na kruni kojom je krunisan Stefan Prvovenčani.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
