Danas je svetski dan rečnika, a mi znamo da je bogatsvo jezika veoma bitno.
Srpski jezik je jedan od jezika sa najviše izraza i sinonima,a ipak verovali ili ne često koristimo strane izraze iako imamo svoje. Tako su strani izrazi ušli u stalnu upotrebu i dobili čak i naziv u srpskom jeziku.
Ovakve reči nazivamo tuđice, a evo samo nekih koje stalno koristimo u svakodnevnom govoru:
afinitet (latinski) – sklonost
antipatičan (grčki) – odbojan, neprivlačan
apatičan (grčki) – ravnodušan
Foto: Profimedia
bakšiš (turski) – poklon; napojnica
caka (nemački) – dosetka, smicalica, fora; začkoljica
centar (grčki) – središte, sredina
desert (francuski) –poslastica
duplikat (latinski) – drugi primerak čega; kopija
džabe (turski) – besplatno
eventualno (latinski) – moguće, uslovno, možda
evidentno (latinski) – očigledno, jasno
fascinacija (latinski) – opčinjavanje
intenzitet (latinski) – jačina, snaga
jok (turski) – ne, nije, nikako
kabast (turski) – glomazan
kaciga (latinski) – metalna kapa, šlem
komšija (turski) – sused
konfuzija (latinski) – pometnja, zbrka; smetenost, zbunjenost
konkavan (latinski) – izdubljen, udubljen, ugnut
Foto: Profimedia
kontradiktoran (latinski) – protivrečan
meze (turski) – zakuska, jelo koje se uzima mimo redovnih obroka
nonšalantno (francuski) – nemarno, ležerno
opsesija (latinski) – obuzetost nečim
pardon (francuski) – izvinite
plafon (francuski) – tavanica
rival (nemački) – suparnik, protivnik
spontano (latinski) – prirodno, neusiljeno, samo od sebe, neizveštačeno
U naš jezik je poslednjih godina ušlo mnogo engleskih izraza pa je tako šminka postala mejk ap, kombinacija odeće je stajling ili autfit, više se ne kaže izvini nego sori, a ukoliko radite u kancelariji verovatno po ceo dan daunloudujete, guglate, a povremeno vam kompjuter i „zabaguje“.
Ipak, ni mi nismo ostali dužni, pa se tako neke srpske reči govore baš tako u celom svetu.
Foto: Profimedia
Najpopularnija i prva naša reč koja je ušla u engleski rečnik, i za koju zbog toga zna ceo svet, jeste reč „vampire“. Englezi su je usvojili u prvoj polovini 18. veka. Mnogi ovu reč tumače kao reč slovenskog porekla i ne vezuju je za konkretan jezik, ali je američki leksikografi pripisuju direktno srpskom jeziku.
Naše povrće je stiglo čak do amerike, pa se tako posebna vrsta paprike (kod nas šilja) tamo i dalje naziva baš tako- paprika.
Treba spomenuti i bajke jer je naša reč „vila“, u obliku „vila“ ili „wili“, zabeležena u nekim tekstovima vezanim za natprirodna bića. Kako su se pesme o vilama pevale uz gusle, u engleskom su u 19. veku zabeležene i reči „guslar“ i „gusle“.
Pročitaj još:
Zanimljivo istraživanje: Zašto se češemo po glavi kada razmišljamo?
Uspešno ste se prijavili
