– Pošto ne možemo da utičemo na to da li ćemo dobiti astmu, niti možemo sve okidače da uklonimo, jedino što možemo da uradimo za svoje zdravlje jeste da kontrolišemo astmu, odnosno da redovno uzimamo antizapaljensku terapiju, kako bi nam ti okidači i manje i ređe smetali – izjavila je dr Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu.
U Srbiji se broj obolelih od astme u protekloj deceniji udvostručio, a jedan od uzroka oboljevanja je i zagađen vazduh. Pojačano zagađenje vazduha izaziva pogoršanje brojnih bolesti, a posebno ugrožava astmatičare. Procenjuje se da je u proseku 500 hiljada napada astme godišnje prouzrokovano upravo zagađenjem vazduha.
– Najveći problem kod osoba obolelih od astme je to što oni misle da ona nije opasna po život, i što lekove uzimaju samo pri napadu astme, i to one za lečenje simptoma, a ne zapaljenja. A ne znaju da i prekomerno korišćenje pumpica za brzo olakšavanje simptoma može da dovede do pogoršanja stanja bolesti, ali i do učestalijih napada astme – istakla je dr Timotijević.
Ignorisanje problema, odnosno astme, može biti i opasno po život, stoga lekari naglašavaju da je za svako pogoršanje simptoma neophodna poseta odabranom lekaru radi efikasne kontrole bolesti, koja podrazumeva ublažavanje zapaljenje disajnih puteva. Svetska istraživanja ukazuju da čak 83 odsto pacijenata smatra da je njihova astma kontrolisana, iako čak tri četvrtine njih koristi pumpicu za brzo olakšavanje simptoma astme svaki dan.
– Zahvaljujući Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji je prepoznao ovaj problem, najsavremeniji lekovi za lečenje astme, koji u sebi sadrže i lek za brzo otklanjanje tegoba i antizapaljensku komponentu, odnedavno su značajno dostupniji pacijentima sa astmom – kaže dr Timotijević.
Do 2025. godine broj obolelih od astme može da se poveća za više od 20 odsto, što znači da bi od najrasprostranjenije bolesti na svetu moglo da boluje 400 miliona ljudi. Procenjuje se da u Srbiji u ovom trenutku do 8 odsto starijih od 18 godina boluje od astme, koja, iako je neizlečiva, može da se drži pod kontrolom i ne mora da utiče na kvalitet života.
Prema zvaničnim preporukama, ciljevi efikasnog lečenja astme treba da budu život sa što manje ili bez simptoma, bez ograničenja aktivnosti, što manje napada, sa što manje potrebe za pumpicama za brzo olakšavanje simptoma i bez potrebe za hitnim pregledima ili bolničkim lečenjem.
Foto: Promo
Nekoliko dana pre obeležavanja Svetskog dana borbe protiv astme, organizovan je događaj na Kalemegdanu, gde su lekari iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu posadili sadnice koje su, donirali gradu. Osim doniranja sadnica, svim zainteresovanim posetiocima Kalemegdana besplatno je vršen pregled spirometrijom radi utvrđivanja funkcije pluća.
ŠTA JE ASTMA? Astma je po definiciji hronično nezarazno zapaljenje disajnih puteva. Karakterišu je zviždanje u grudima, otežano disanje, stezanje u grudima, kašalj, posebno noću ili u jutarnjim satima. Javljaju se tokom prehlade, kada pacijen toseti jak miris ili u vreme kada su česte pojave alergija (proleće). Epizode otežanog disanja mogu da prođu same ili pacijent mora da uzme terapiju. Astmu je važno na vreme prepoznati jer ako se pogorša može da stvori velike probleme i onda zahteva bolničko lečenje.
O načinu lečenja astme i životu bez tegoba pročitajte u tekstu ispod:
ASTMA Oboljenje koje ne može da se spreči, ali sa kojim može normalno da se živi
Uspešno ste se prijavili
