U velikom intervjuu za hrvatske medije, glumica Branka Katić otvorila je dušu o odrastanju sa majkom koja boluje od bipolarnog poremećaja. Bipolarni poremećaj, takođe poznat kao bipolarni afektivni poremećaj, je ozbiljno mentalno zdravstveno stanje koje karakterišu oscilacije u raspoloženju, energiji i aktivnosti. Ova stanja osciliraju između dve glavne faze: manične epizode i depresivne epizode.
– Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali što se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek. Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakve lepe osećaje. Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama koju volim i znam – ispričala je glumica za Telegram.hr.
Branka je detaljno ispričala kako izgleda kada osobu koju volite gubite zbog depresije.
– U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. A nije htela ići kod lekara jer je bilo sramota što se tako oseća. Imala je veliku nervozu svakog jutra, ništa nije znala, ni šta želi, ni kako sebi da pomogne, a misli su joj lutale kao u nekom lavirintu bez izlaza, svaka aktivnost je predstavljala problem – rekla je glumica.
Posle ovih teških faza, nastupali su periodi ushićenosti.
– U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju niko ne može obuzdati. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu.
Ostalim članovima porodice često je teško da se pomire da neko boluje od bipolarnog poremećaja. Prihvatanje je proces i nikome nije bilo lako.
– Moja sestra Maja je požrtvovano uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uviek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno… Uprkos svemu, ostali su zajedno – otkrila je Branka.
PROČITAJTE JOŠ:
Depresija nema lice: Nasmejani i veseli ljudi možda pate jače i dublje od onih tužnih!
Stanje koje pogađa jednu od sedam majki: Odobrena prva pilula za postporođajnu depresiju
Naša najpoznatija blogerka otkrila sve o problemima sa depresijom: „Ne znam kada će sledeći napad da dođe“
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Telegram.hr
