Međutim, ta uznemirenost koju osećamo nije uvek loša, a kako tvrde stručnjaci ta reakcija tela koja nam govori: „Bori se ili beži“ bi trebalo da nam posluži kao zaštita, a ne kao štetan odgovor organizma.
Dakle, istina je da postoji dobar stres i kao takav je zapisan u psihologiji. U nastavku ćemo objasniti kako malo kratkoročne anksioznosti zapravo može koristiti vašem mozgu i telu.
DA LI DOBAR STRES POSTOJI?
Da! Dobar stres, takođe poznat kao eustres, je „pozitivan odgovor na stres koji uključuje optimalne nivoe stimulacije“, prema Američkom udruženju psihologa. Drugim rečima, to je stres koji može nastati ako radite nešto zahtevno, ali prijatno. Neki primeri aktivnosti ili događaja koji mogu dovesti do dobrog stresa su:
- Odlazak u penziju
- Osnivanje porodice
- Priprema za novo radno mesto
- Učestvovanje u atletskom događaju
Iako dobar stres nastaje zbog iščekivanja nečeg uzbudljivog, to nije jedina vrsta stresa sa dobrim ishodima. Njegova suprotnost, nevolja – na koju pomislimo kada stres padne na pamet takođe može koristiti našim umu i telu.
KAKO STRES MOŽE DA BUDE POZITIVAN?
Kratkoročne reakcije na stres, generalno, mogu nam zapravo pomoći da se nosimo sa stresnim iskustvom. Dakle, stres može biti koristan na nekoliko načina.
Pomaže u jačanju snage mozga
Stresori niskog nivoa stimulišu proizvodnju moždanih hemikalija zvanih neurotrofini i jačaju veze između neurona u mozgu. Ovo može biti primarni mehanizam pomoću kojeg vežba (fizički stresor) pomaže u povećanju produktivnosti i koncentracije, rekao je doktor Ričard Šelton, poznati doktor (Department of Psychiatry at the University of Alabama Birmingham)
Pored toga, pregled iz 2017. objavljen u EXCLI Journal ukazuje na to da stres ima potencijal da pomogne u poboljšanju vašeg pamćenja u kratkom vremenskom periodu u nekim situacijama (na primer, ako morate da polažete ispit).
Može povećati imunitet – kratkoročno
„Kada telo reaguje na stres, ono se priprema za mogućnost povrede ili infekcije“, objasnio je dr Šelton. „Jedan od načina na koji to radi je stvaranje dodatnih interleukina – hemikalija koje pomažu u regulisanju imunološkog sistema – obezbeđujući barem privremeni odbrambeni podsticaj.“
Konkretno, doživljavanje kratkotrajnog stresa može ponuditi zaštitu zasnovanu na imunitetu ako je osoba ranjena ili ima infekciju, kao što je navedeno u studiji Frontiers in Neuroendocrinology iz aprila 2018.
Može vas učiniti otpornijim
Učenje da se nosite sa stresnim situacijama može olakšati upravljanje budućim situacijama, rekao je dr Šelton – iako sigurno možete imati koristi i od manje ekstremnih iskustava.
– Ponovljeno izlaganje stresnim događajima daje šansu da se razvije i fizički i psihološki osećaj kontrole, dodao je dr Šelton.
Može vas motivisati da uspete
Stres je možda upravo ono što vam je potrebno da biste završili zadatke na poslu. „Razmislite o roku: „stoji vam nad glavom“ i stimulisaće vaše ponašanje da zaista efikasno, brzo i produktivnije upravljate situacijom“, objasnio je dr Šelton.
Ključ, rekao je dr Šelton, je posmatranje stresnih situacija kao izazova sa kojim se možete suočiti, a ne kao teške, neprolazne barijere.
NEGATIVAN STRES
Tek kada stres postane hroničan, ili kada osećamo da više ne kontrolišemo situaciju, to negativno utiče na naše zdravlje i dobrobit. Ako i dalje imate poteškoća sa upravljanjem stresom, razgovarajte sa lekarom ili psihologom. Oni će moći da vam pomognu u pronalaženju tehnika upravljanja stresom ili tretmana koji će vam najbolje odgovarati.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
