Bojana Nešić je pre svega mama Ivone, Đurđe i Bogdana, a zatim autorka romana „Duga, Sunce i Srce“. Iako je uspešan inženjer agroekonomije, svestrana i talentovana u različitim oblastima, odlučila je da ispriča ličnu i emotivnu porodičnu priču, podeli teškoće, izazove i pobede koje donosi život sa detetom sa smetnjama u razvoju.
Knjiga prati period Bojaninog života, od trenutka kada sa mužem Nemanjom dobija prvo dete Ivonu (Nonu).
Pišete o Vašoj intimnoj porodičnoj priči, odakle želja i ideja da se sve te stvari prenesu na papir? Kako inženjer agroekonomije odluči da napiše knjigu? Šta se to probudilo u vama?
Bojana: Ja sam svoju strast za pisanje otkrila pre nekoliko godina. Počela sam da zapisujem različite događaje koje sam primećivala i osećanja koja su oni budili kod mene. Otkrila sam da je pisanje za mene vrlo oslobađajuće i osvežavajuće. Tako je nastala i knjiga Duga, Sunce i Srce. Na početku ideja nije bila da to što sam zapisivala bude knjiga, međutim shvatila sam da bi to možda bilo dragoceno štivo za roditelje koji se nalaze u sličnoj situaciji kao što je naša i da bi meni mnogo značilo da sam u pojedinim trenucima imala takvu knjigu u svojim rukama.
Kako izgleda Ivonin život iz maminog ugla?
Bojana: Njen život samo na prvi pogled deluje različito od života njenih vršnjaka. I ona se smeje i plače, raduje i tuguje, ljuti i veseli. Ivona je srećno dete. Drugačije, ali srećno dete.
Koliko je teško roditeljima kada imaju dete sa smetnjama u razvoju? Kroz šta sve prolaze i oni, ali i dete?
Bojana: Najteža stvar sa kojom se susreću roditelji dece sa smetnjama u razvoju je to da prihvate situaciju u kojoj su se našli. Sve ostalo je mnogo lakše. Postoje dobri i oni manje dobri dani. Baš kao i kod svih drugih. Mnogi umeju da prokomentarišu da smo superheroji, ali ja mislim da smo samo roditelji kao i svi drugi: radimo ono što mislimo da je najbolje za svoju decu.
Kako se teške suze pretvore u smeh? Na koji način prebrodite teške trenutke?
Bojana: Jedna stvar koja mi je dosta pomogla je ta što sam shvatila da život ne stane ukoliko sam ja tužna. Vreme neće da čeka da ja budem boljeg raspoloženja. Takođe, za mene je bilo prosvetljujuće kada sam shvatila da su osećanja „ok“. Tako se baš zove i jedno od prvih poglavlja knjige. Kada sam shvatila da je sasvim u redu da budem i tužna, i ljuta, i besna, isto kao i srećna i radosna. Ne sputavam osećanja, pustim ih da „odrade“ svoje, a onda se vratim da živim život najbolje što mogu. Sada, kada se setim nekih najtežih životnih situacija učinim to sa setom i nostalgijom. Upravo su ti događaji doprineli da budem ono što danas jesam.
Koliko je bitna podrška porodice i okoline u takvim situacijama?
Bojana: Podrška porodice i okoline je dragocena. Nekada nije potrebno uraditi bilo šta pa i razumevanje bude dovoljno.
Posle Ivone rodili ste Đurđu i Bogdana. Da li ste imali strah da ćete imati tešku trudnoću ili da će i oni imati smetnje u razvoju?
Bojana : Svako dete mog supruga i mene je moglo da oboli od sindroma koji ima Ivona. U pitanju su genetika i recesivni geni kojim se sindrom nasleđuje. Svako naše dete je u riziku da ima isto genetsko oboljenje. Postojao je strah i tokom druge i treće trudnoće, ali je želja bila jača od straha. Ja sam slušala svoj unutrašnji glas koji mi je govorio da će sve biti u redu. I oba puta je bio u pravu.
Vi i vaš partner nosite najveće breme toga, ali ujedno i sreću. Kako podržavate jedno drugo i koliko znači podrška partnera?
Bojana: Mislim da je ključno da partneri imaju isti stav u pogledu deteta sa smetnjama u razvoju. Da pokušaju da sagledaju realnu sliku života koji nosi život sa takvim detetom. Da imaju ista očekivanja. Podrška dođe kao logičan nastavak svega navedenog. Mislim da je mnogo važno da ne zaborave na ono što je bilo pre svega, a to su partnerska ljubav i poštovanje.
Koja je poruka koju biste poslali svim roditeljima sa decom ometenom u razvoju?
Bojana: Da, uprkos svim izazovima i obavezama koje život sa detetom sa smetnjama u razvoju nosi sa sobom, pokušaju da ne zapostave sebe, svoja osećanja i potrebe. Zadovoljan i srećan roditelj lakše će odgajati zadovoljno i srećno dete.
Pročitaj još:
Karatistkinja Tanja Petrović: Kada mi je teško sebi kažem – “Ajmo ,ajde”
Njena kancelarija je u oblacima: Sara je elegantna, odsečna, žena pilot!
Uspešno ste se prijavili
