Čitanje poezije, prisustvovanje književnim večerima, samostalno pisanje stihova, neki su od mnogobrojnih gestova kojima možete doprineti njenom očuvanju i popularizaciji.
Poezija je, naprosto, pre svega zvučanje, i to ne bilo kakvo, nego muzikalno, melodiozno, ritmično, dakle, sve karakteristike muzike ima i ljudski jezik u svojim vrhunskim pojavama. Naši egzistencijalni vrhunci su pesme našeg života, mi se najbolje osećamo kada pevamo; u ovom svakodnevnom životu ako smo imalo srećni onda pevušimo, ne moramo biti muzikalni, ali pevušimo… (dr Miodrag Loma, tribina „Fantastika u fokusu“)
U nastavku Vam donosimo preporuke zbirki domaćih pesnika i pesnikinja, kao i odabrane stihove, koji će obogatiti Vaš doživljaj ovog posebnog dana.
Beograd je moje more (2021) – Marina Bugarčić
Poetski izraz Marine Bugarčić upoređuju s fotografisanjem. Baš kao što se foto-aparatom beleže neponovljivi trenuci, tako i Marina svojim pesmama „hvata“ raskošnost sveta koji je okružuje, pri čemu se posebno fokusira na voljeni grad, Beograd, ali i na lekovito dejstvo koje more ima na nju.
Ovakav slikovit pristup pisanju Marina svakako duguje svom fotografskom iskustvu, a neke od njenih fotografija mogu se videti i na stranicama zbirke, čime se dodatno ističe utisak intimnosti i autorkine lične emocije.
Razglednica
"E,
Ovde je kiša
I nema nikog
Svi su pobegli
Svi pobegnu iz mora kad počne kiša"
U kostreti (2023) – Slobodan Jović
Slobodan Jović je pesnik, izdavač, a od 2012. glavni i odgovorni urednik „Bokatinog Dijaka“, časopisa za jezik, književnost i duhovnost. Iza sebe ima više zbirki pesama, kao i više prestižnih nagrada i priznanja.
Kao uporišna tema ove zbirke mogla bi se izdvojiti večna zapitanost nad velikom tajnom Božje tvorevine. Egzistencijalna tematika, poetika sažetosti i autorovo pesničko majstorstvo garancija su da pred sobom imate izvanredno štivo!
Jagnje
Između dvije
bodljikave žice
jagnje isturilo glavu
i posmatra lomaču
što se za njega sprema.
Ono u tome
ne vidi ništa čudno
jer vjeruje
da vatra postoji
da bi se kraj nje ogrijalo.
Hladnokrvno (2023) – Gala Odanović
Gala Odanović stvara i za decu i za odrasle, i čini se da su upravo – iako se iz naslova to ne može zaključiti – poletnost i dečja vrcavost kreativno jezgro ove zbirke.
Ovo je moj dečko
Ovo je moj dečko
psihički poremećaj na četiri noge.
Četiri jer je konj
(a i dve noge nisu dovoljne
da iznesu toliki poremećaj)
mada bi Vasko Popa rekao osam
zato što je odGalopirao.
Ja ipak mislim četiri
jer je na nivou deteta
koje još nije prohodalo.
Nisam ovim želela da ga povredim
kao što ni on nije želeo mene
iako je umeo da mi zada nizak udarac
svakom od osam nogu.
Da mi je bar ostala neka potkovica
ali umesto očekivane sreće,
dobila sam dozvolu da se iskalim na njemu
i obilato je koristim.
Uriel (2023) – Uroš Đorović
Iako je reč o veoma mladom autoru, Urošev pesnički izraz odlikuje zrelost i promišljenost. Njegova poezija nosi pečat erudicije i pokazuje autorovo bogato čitalačko iskustvo, ne ostajući pri tome zatvorena u sebe.
Ona svakim novim čitanjem otkriva nove slojeve značenja i uzvišenost pesnikovih duševnih kretnji. Ritmički interesantna i lapidarna, Đorovićeva poetska misao odjekuje jasnoćom i snagom, dok istovremeno zadržava toplinu i suptilnost, pozivajući čitaoca na poniranje u njene dublje tokove.
Katedrala
Kada sam bio mali,
padao sam u naručje
sopstvenih skupljenih nogu.
Sada, kada čujem tvoje ime,
ponovo se hitro bacam
Sklupčanom krevetu
nalik figuri u katedrali.
Olovka (2017) – Hanna Gadomski
Hanna Godomski je spisateljica, novinarka i prevodilac. Zbirka Olovka je Hanin pesnički prvenac, ali njenom izrazu ne fali zrelosti i autentičnosti; pesme „teku” prirodno i svojom tananom izražajnošću osvajaju čitaoca.
Provalija
Glad velika kao sunce
za dodirom
za telom
za toplinom
nežnošću
pogledom
za krvlju
ako nema ljubavi
Lom (2022) – Dimitrije Popović
Ovaj mladi Ariljac, pobednik konkursa Brankova pohvala svetu iz 2021. godine, nastoji, kako sâm tvrdi, da donese novo proleće u umetnosti. Zbirka Lom ima šest odeljaka, pri čemu odeljci „Krš i lom“ i „Ja“ uokviruju niz sačinjen od „Starog veka“, „Srednjeg veka“, „Novog veka“ i „Savremenog doba“.
Da li nam pesnik ovakvim rasporedom pesničkih segmenata sugeriše da se neminovnost istorijskog pretrajavanja u vidu različitih doba može smestiti između jednog sveopšteg loma i jednog „malog“ ljudskog „ja”? Uronite u Popovićeve stihove i pokušajte da saznate.
Ja
(nepogaz)
Ja sam gorda kaldrma stara
što gazilo je bezbroj nogu
al' granit se pod nogom ne lomi,
no đonovi i noge pred granitom.
Zazidana (2023) – Marija Krtinić Veckov
Mariju Krtinić Veckov mogli bismo nazvati „pesnikinjom ženskog tela“. Ona se hrabro hvata u koštac s pitanjima o ženskom doživljaju sopstvenog tela, otvoreno pevajući o promenama kroz koje ono prolazi u različitim fazama ženinog života, kao i o ulogama koje te promene donose ženi.
Lešina(renje) jedne majke
razvlače me usta
zabrinutih rođaka,
prijateljica, poznanica
gnječe žutim, trulim zubima
k'o crknutu mačku na putu
raznose
od ivice do ivice trotoara
razlili mi utrobu
skinuli kožu s leđa
postaću neidentifikovana fleka
na istrošenom asfaltu
pre nego što me
neki brižni komšija
uplašen da ne isprlja auto
mojom sramotom
lopatom ne odnese u šanac
umesto sirene kamiondžije
opijenog
mirisom znoja i požude
za mnom zavija
jedno slepo mače
Prsti – Mato Uljarević
Mato Uljarević je pesnik, likovni umetnik i reditelj iz Podgorice i nosilac nagrade Novica Tadić. Prsti su njegova druga zbirka poezije. Ona bi se u celosti mogla sagledati kao izuzetno uspela sinteza poetskih vrednosti najznačajnijih umetničkih pravaca Evrope dvadesetog veka (na primer ekspresionizma, futurizma, imažizma).
Mlada
Nakon što
Napusti svoju kuću
I pređe u novi dom
Ima osjećaj da
Pri svakoj oluji
U hodniku roditeljske kuće
Postoji jedan prozor
Koji se niko nije
Sjetio da zatvori
Aska Vam želi srećan Svetski dan poezi
Piše: Vanja Vidić, aska.rs
Uspešno ste se prijavili
