U našoj zemlji postoje žene kojima muževi ostavljaju 200 dinara uz naredbu da tim parama spreme kompletan ručak, one kojima se uskraćuje pravo na ličnu higijenu – dok o doterivanju i kupovini krpica ne mogu ni da razmišljaju, brani im se da rade i da slobodno raspolažu sopstvenim primanjima.
Sve ovo spada u kategoriju ekonomskog nasilja, koje u većini slučajeva dolazi zajedno pod ruku sa psihičkim i fizičkim maltretiranjem.
Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih kuća kaže za Telegraf da su glavni motivi nasilnika da uspostavi moć i kontrolu nad partnerom/kom.
– Na ovaj način žrtvi se uskraćuje slobodno kretanje, viđanje sa prijateljima, mogućnost da samostalno donosi odluke, pa čak i da npr. kroz kupovinu poklona pokaže naklonost i ljubav prema deci… – objasnila je ona i naglasila da se ovaj oblik nasilja uglavnom javlja na početku veze i da vremenom eskalira.
Advokat Tijana Kostić objasnila je da se kod žrtve kao posledica trpljenja ekonomskog nasilja javlja ezgistencijalna ugroženost, pad samopouzdanja i duhovna patnja, koje svesno prouzrokuje nasilni partner.
– Kaznena politika se nije menjala, tako da u članu 194. Krivičnog zakonika piše da svako ko primeni nasilje, preti da će napasti život ili telo osobe i svojim drskim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, može da se kazni zatvorom u trajanju od tri meseca do tri godine – zaključila je Kostićeva.
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Telegraf
