Još jednog čitaoca Aske brine ostavinska rasprava. Njegovo pitanje glasi: „Nakon očeve smrti brat i ja želimo da se odreknemo u majčinu korist, za njenog života. Da li nakon njene smrti brat i ja delimo nasledstvo na dva dela? Nas dvoje smo jedina deca. Kako da formulišemo to odricanje, a da budu najmanje takse?“
Pitali smo za savet advokata Vukašina Sekulića, iz advokatske kancelarije Sekulić, i njegov odgovor prenosimo u celosti:
“ Moguće je sporazumom stranaka, odnosno naslednika, u ostavinskom postupku da jedan od naslednika nasledi celokupnu zaostavštinu ostavioca. To treba u predlogu napisati, a na raspravi pred sudom se nasledničkim izjavama tako izjasniti. Pravosnaznošću ostavinskog rešenja, taj naslednik postaje vlasnik celokupne zaostavštine ostavioca. Sud će svakako ostavinskim Rešenjem odrediti svoju taksu za ostavinski postupak – koja isključivo zavisi od zaostavštine ostavioca.
Nadalje, pravosnažno rešenje kojim se nasleđuju (npr. nepokretnosti) mora proći postupak pred poreskom upravom radi poreza na nasleđe i poklon, a koliki iznos poreza može biti to zavisi od kvaliteta te same nepokretnosti. U ovom slučaju majka će postati vlasnik imovine, pa će tom imovinom moći i slobodno da raspolaže i za života (npr. ugovorom o prodaji), a i za slučaj smrti (npr. zaveštanje).
Kada nastupi životni slucaj i nakon njene smrti će se tek raspravljati njena zaostavština i njeni naslednici. Ali svakako deca ostavioca su prvi nasledni red.“
Uspešno ste se prijavili
