Često sam okružena pušačima pa sam imala potrebu da vam predstavim ono sa čime moram da se borim. Naravno da svi oni koji konzumiraju cigarete ni ne pomišljaju na ove „muke“, ali meni i te kako znače. Dovoljno je da vam opišem jedno veče sa mojim drugaricama i to od trenutka kada krenemo u grad pa dok ne dođemo kući i da vam bude jasno šta sve preživljavaju moje oči, pluća i koža.
Došla je konačno subota i nas četiri smo se opet okupile. Ceo dan se spremam i čekam da izađemo, a sad stojimo 15 minuta na trafici da kupimo cigarete. Podeljene smo u dve grupe. Sa leve strane nas dve nepušači, a sa desne njih dve dele poslednju cigaru iz pakle. Konačno dolazimo na red, ali nema srebrnih cigara koje im trebaju, ostale su samo svetlo plave. Dolazimo do druge trafike i dok opet čekamo u redu počinje rasprava koliko paklica treba za to veče. Dolaze do zaključka da su dovoljne tri, svaka ima po jednu, a ovu poslednju će da dele. Konačno možemo da krenemo. Cigarete su kupljene, nervoza je prestala.
Ulazimo nasmejane u prvi taksi na stanici, i prvo što njih dve pitaju je da li mogu da zapale cigaru. Veseli taksista vadi upaljač i svo troje ćaskaju dok se dim širi svuda oko nas. Otvaram prozor jer mrzim miris cigara u kosi, i srećno udišem svež vazduh. Vidim drugaricu koja je takođe nepušač kako iznervirano miriše stvari jer nismo ni stigle gde treba, a već su nam se parfemi izmešali sa dobro poznatim mirisom duvana.
Foto: profimedia
Konačno izlazimo iz taksija, i dok se približavamo klubu počinjemo da ogovaramo upravo one koji ne ispuštaju cigarete iz ruku. Drugarica iz moje grupe nepušača se nervira jer ne podnosi što joj dečko odmah posle seksa zapali cigaru. Žali se da mu je bitnija cigara od nje. Ove dve iz suprotnog tabora se smeju jer je to njima sasvim normalno. Počinjem da se smejem jer znam da sledi suluda ženska rasprava koju imamo svaki put u ovim situacijama. Bez obzira na naše kukanje, zbog toga što nam smeta miris koji nam se uvlači u posteljinu i u sobu, njih dve tvrdoglavo brane pravo na cigaru posle seksa i prvu jutarnju dok još nisu ni otvorile oči.
Stižemo u klub, tražimo naš sto i posle dvadesetak minuta oči me jako peku od dima. Odlazim do kupatila i čekam da ponovo progledam kao čovek. Pored mene stoje dve devojke i planiraju kako da pobegnu od momaka za stolom napolju. Jedna zgađeno priča kako je poljubio onaj u plavoj majci i jedino što je osetila je ukus cigara. Slušam ih kako preteruju, pa nije to ništa što žvake ne mogu da srede.
Vraćam se drugaricama koje su već u elementu i provodimo još jedno nezaboravno veče. Ko još razmišlja o cigarama, pušačima ili nepušačima kada je ovakva atmosfera. Nakon što su ispušile dve pakle i bratski podelile treću, krećemo kući.
Dok izlazimo napolje, smejemo se, malo se klatimo, i konačno udišem svež vazduh. Vidim ga kako me čeka na ulici prekoputa i užurbano se pozdravljam sa drugaricama. Grli me i kao i uvek miriše predivno. Pobegla sam od dima i konačno osećam samo prolećni vazduh i njegov parfem. Dok lagano idemo ka kući, preko puta ulice vidim moje dve drugarice kako opet stoje u redu da kupe cigarete . Sa njima su neka dva momka. Izgleda da stvarno nikako ne mogu bez te prve jutarnje cigarete, ili možda one posle seksa. To ću saznati sutra na zadimljenoj kafi.
Uspešno ste se prijavili
