I baš razmišljam šta nas dovodi u tu situaciju da dozvolimo sebi da budemo povređeni, kako to oslabi imunitet našem emotivnom biću i na koji način da se osnažimo i prevaziđemo ovakva stanja naše duše. Priznaćete da ovo stanje ume da bude vrlo neprijatno, da se osećamo kao istinski bolesni, prazni, usamljeni, sa nizom nedoumica i pitanja o tome da li smo mi to zaslužili.
S druge strane, kada se izdignem iznad svog povređenog bića, zamislim se da li je osoba koja me je povredila zaista želela da postigne takav efekat ili me je nehajno povredila, da li se povređivanje bliskog bića planira kao kakva osveta na neka ranija povređivanja ili se jednostavno sve kockice tako nameste i bura različitih osećanja i sitnih nezadovoljstava i nesuglasica za sobom ostavi pustoš. Ponekad sam sasvim ubeđena da me partner ili momak sa kojim pokušavam da izgradim određeni odnos namerno povređuje nekim svojim postupcima, ili odsustvom postupaka.
Pomislim da li je moguće da vidi propušten poziv i da mi se satima kasnije ne javlja, da li je moguće da se dogovorimo da me pokupi u određeno vreme i da se ne pojavi ili da u poslednji čas javi da mu je nešto iskrslo, da li je fer da preda mnom flertuje sa drugim devojkama, a da mu se podrazumeva da sam ja uvek tu, jednako nasmejana i zadovoljna, da li je moguće da ne želi da bude sa mnom, ali ne želi ni da ja izgradim emotivni odnos sa drugim muškarcem, da li po pravilu muškarci jedno pričaju i govore iako su ubeđeni da nisu kadri da ispune ni delić onoga što izgovore… Niz ovakvih primera je podugačak i obuhvata sve one situacije u kojima sam se i sama nalazila ili koje sam prevazilazila sa svojim prijateljicama. Samo mi nije jasno zašto neki ostaju u takvim odnosima i vezama, da li ih takav odnos hrani i raspiruje im osećanja, da li je njihova nezainteresovanost zapravo maska njihovoj ogromnoj želji i strahu da i sami ne budu povređeni. Teško je to otkriti. Ali često je napad odluka slabih, često se grubošću prikriva osetljivost i želja za ljubavlju.
Foto: Profimedia
Ne mislim da sam previše ni zahtevna ni konzervativna osoba kada su partnerski odnosi u pitanju, ali ono što smatram najvažnijim jeste ”fer plej”. Ne moramo biti u duboko emotivnim odnosima da bismo se osetili povređenim i skrajnutim. Odos između zrelog muškarca i žene može po dogovoru da bude i opušten, može da bude zasnovan samo na telesnim strastima i uživanjima, samo na flertu i izlascima, može biti odnos u kojem uživamo trenutno bez nekog razmišljanja o budućnosti i imenima za decu, ali se i u takvim odnosima mora voditi računa o osećanjima onog drugog. Jer duboko sam ubeđena da ma kakav odnos između muškarca i žene bio, on je, ipak, zasnovan na određenim osećanjima, na osećanjima koja bi trebalo poštovati. Činjenica jeste da jedan partner kao po pravilu gaji snažnija osećanja, voli više ili očekuje više, pa je samim tim izložen riziku da bude povređen. Ipak je najvažnije da budemo sigurni da su sve karte na stolu i da jasno znamo šta možemo da očekujemo i dobijemo od partnera, a šta i mi sami možemo da pružimo i ponudimo.
Ponekad pomislim da su moja očekivanja prevelika i da često upadam u zamku one rečenice da ja to njemu nikada ne bih rekla ili uradila. Možda je najveća pogreška u tome da druge merimo prema sebi i svojim davanjima i očekivanjima. Možda ono što ja pružam svom partner njega opterećuje, a ja mu pružam mnogo toga ne bi li mi istim uzvratio. I to je opet neka suluda igra nerazumevanja i pogrešnih očekivanja. A možda nas upravo to iščekivanje da od partnera dobijemo ono što želimo i drži uvek pod tenzijom i nabojem osećanja. Znate onaj osećaj kada nam je dato sve na tacni i kada dobijemo sve što poželimo i kada nas i to brzo zasiti i postajemo ravnodušni. Ima nečega u toj igri mačke i miša, u toj igri zamki i reči, ali i toga treba biti sa merom. Jer opasno je plesati po polju osećanja, jer ono može postati i minsko polje iz kojeg izađemo prilično ranjeni i osakaćeni. On nekih takvih plesova nikada se u potpunosti ne oporavimo.
Uspešno ste se prijavili
