Nije bilo obavezno obući se specijalno za tu priliku, puštaće se muzika po želji gosta i biće „intimna atmosfera“. To je zvučalo kao odličan predlog da se iskoristi slobodan četvrtak uveče. Dogovorila sam se sa drugaricom i krenule smo na određenu adresu.
Napravile smo nekoliko krugova oko broja ulice koji je pisao na pozivnici, a tek posle nekoliko minuta lutanja smo pronašle klub. Uske stepenice koje su vodile ispod zemlje skrivale su mali natpis kluba. Pozvonile smo, sačekale da nas „odmere“ na sigurnosnoj kameri, a kada su se vrata na pola otvorila, prvo je trebalo da kažemo ko nas je pozvao. Na samom početku je već „mirisalo“ na to da nismo došle na običnu žurku.
Prošle smo kroz dugačak hodnik, nalik onome u starim stanovima koji je razdvajao prostorije, a pre nego što smo konačno ušli u klub kupile smo vaučere kojima ćemo kasnije platiti piće. Uljudna hostesa lokala objasnila nam je da možemo prvo da sednemo u „karaoke“ sobu, da se upoznamo sa ljudima, a onda da pređemo u klub kako bismo đuskale.
Ilustracija, foto: Profimedia
Sve prostorije bile su mračne i jedva da su se nazirala lica ljudi od bljeska lasera. Posle svih provera i objašnjenja ušle smo u njima čuvenu karaoke sobu i tada je sve bilo jasno. Pozvane smo u svingerski klub. U redu, kad smo već tu, ajde da vidimo kako to sve izgleda. U toj prostoriji bili su parovi, ali i oni koji su došli sami, da nađu sebi priliku. Na velikim video bimovima celo vreme su išli filmovi za odrasle, dok su parovi jedni drugima prilazili. Bilo je tek dvoje koji nisu bili toliko odvažni da odmah odaberu nekoga, a kako sam čula kasnije, bio im je prvi put. Baš kao i meni, pomislih. Ali biću znatiželjna, pogledaću sve njihove prostorije, prošetaću se po „lokalu“ i izlazim. Ko zna da li ću više ikada prisustvovati ovakvom skupu.
Prijateljica i ja nismo čekale da nam neko priđe niti smo tražile partnere. Brzo smo odustale od karaoka i otišle da sednemo u klub. To je druga prostorija u kojoj idu oni koji su se „našli“ na karaokama. Tu popiju piće, upoznaju se, možda i krenu sa poljupcima, ali ništa više od toga. Mi smo zauzele sto pored kojeg je bila okačena velika crna zavesa, a kroz koju su non stop ulazili i izlazili muškarci, što bi se reklo „Kao od stene odvaljeni“. Poprilično razvijeni, visoki i sa zadovoljstvom na licu. „Ju! Možda bolje da ne saznajem šta se iza dešava“, bile su mi misli sve dok konobar nije pitao da li bih želela da odem i pogledam šta je pozadi.
Ilustracija, foto: Profimedia
Ponovo hodnik, ovoga puta mračniji nego onaj na ulazu. Okolo prostorije, što bi se reklo „za svakoga po nešto“. Jedna je obasjana crvenim svetlom, a na sredini stajao je okrugli krevet na kojem je u tom trenutku bilo nekoliko ljudi. Bilo me je sramota da zagledam, pa sam samo produžila dalje. Džakuzi, prostorija sa bičevima, lisicama i svom „opremom“ za sado mazo… Jedni se ljube, drugi „vole“, treći plešu… Obišla sam brzim hodom sve i krajičkom oka osmotrila „ponude“. Za prvi put je to bilo dovoljno, taman onoliko da se krene kući. Došla, videla, otišla.
Ono što mogu da tvrdim, a slušala sam suprotno, jeste to da možete da dođete u svingerski klub, a da ne odaberete nikoga. Da niko neće nasrtati na vas i primoravati vas na ono što ne volite. Niko neće silom hteti da vas odvuče bilo gde. Sve je stvar volje i simpatisanja. Svi su bili nasmejani, ljubazni, raspoloženi i fini. Ko će šta da radi, to je njegova volja.
Uspešno ste se prijavili
