Gabi je volela Arsena Dedića i sa njima dobila sina Matiju.
Gabi Novak i Arsen Dedić sreli su se 1958. godine u Zagrebu, ispred malog TV-studija na uglu Šubićeve i Zvonimirove ulice. Ona je tada već bila poznata pevačica, elegantna i samouverena, a on mladi kantautor na početku karijere. Njihov prvi susret nije bio ni buran ni filmski dramatičan – više je ličio na tiho prepoznavanje. Ubrzo su postali bliski prijatelji, gotovo poput brata i sestre, što su oboje često isticali. Tada nisu ni slutili da će ih sudbina, polako i nenametljivo, voditi ka jednoj od najlepših ljubavnih priča naše muzičke scene.
U to vreme oboje su bili u brakovima – Gabi sa Stipicom Kalogjerom, a Arsen sa Vesnom Matoš. Njihovi životi su tekli odvojeno, ali ih je povezivala muzika i međusobno razumevanje koje je retko i dragoceno. Vremenom su se okolnosti promenile. Arsen se razveo sredinom šezdesetih, Gabi nešto kasnije, i negde u tom međuprostoru prijateljstvo je počelo da se pretvara u ljubav. Nije bilo groma ni munje, kako je Arsen voleo da kaže, nego mirno, sigurno i postepeno shvatanje da su jedno za drugo stvoreni.
Zajedno su prošli i kroz teške trenutke, poput gubitka deteta, a 1973. godine, pred rođenje sina Matije, venčali su se. Arsen je tada rekao Gabi: „Nećemo se venčati dok mi ne rodiš dete. Ako bude muško, ti si moja do kraja života.“ I održao je reč. Njihov brak trajao je 42 godine, sve do njegove smrti 2015. godine, a za to vreme izgradili su ne samo porodicu, već i snažan umetnički savez. Gabi je svojim glasom davala život njegovim pesmama, a on je u njoj nalazio muzu i oslonac.
Njihova ljubav nije bila bez izazova. Oboje umetnici, znali su koliko sloboda znači, i tu su slobodu jedno drugom i davali. Gabi je često govorila da je teško živeti sa umetnicima, ali da ako nekoga zaista voliš, to se trpi i izdržava. Arsen joj je, s druge strane, zahvaljivao što nikada nije pitala „kuda, kada, zašto i sa kim“. Upravo to međusobno poštovanje, uz ljubav i humor, bilo je njihovo najjače oružje.
Kada je Arsen preminuo, Gabi je nastavila da čuva njihovu priču – ne samo kroz sećanja, već i kroz muziku koja je ostala iza njih. Njihov put bio je tih, topao i dug, onakav kakav mnogi priželjkuju, a retki dožive. I danas, priča o Gabi Novak i Arsenu Dediću ostaje simbol prave, trajne ljubavi – one koja ne blješti naglo, nego tinja i greje celoga života.
Poslednje dane provela u domu za rehabilitaciju
Gabi Novak se povukla iz javnosti zbog zdravstvenih problema, a u otišla je u dom za rehabilitaciju nakon povrede kičme.
– Bolesna sam, imam neku prehladu pa ležim malo, ali lečim se, ide ka boljem, po planu. Još uvek je problem ta kičma, a tu sam jer ne želim da opterećujem svoju porodicu, lepo sam se sklonila u jedan centar u kojem mi je lepo i u kojem brinu drugi za mene, a ne moja porodica. Moj Matija radi i putuje, snajka isto radi, unuka Lu studira i tako dalje. Šta ću, ja nemam nekakav veliki novac da idem u neku posebnu banju. Dobro sam, hodam, biću tu još neko vreme i uskoro idem kući tako da budite bez brige – rekla je ona tada za hrvatski „Story“ i dodala:
– Svi mi dolaze, svi moji prijatelji, dobri muzičari, kolege zovu i tako dalje, nije me niko zaboravio, niti publika niti moji bližnji. Zdravlje je najvažnije u životu što možete imati, Bog neka vam da zdravlja. Čuvajmo se svi i borimo za zdravlje, a ne za druge gluposti.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
