Preminula je u Beogradu u 95. godini, a sahranjena je bez velike pompe na beogradskom Novom groblju. Pred svega dvadesetak ljudi, u krugu najbližih, otišla je žena koju je volela cela bivša Jugoslavija. U njenoj tišini bilo je više dostojanstva nego u mnogim glasnim oproštajima.
Rođena 19. novembra 1930. u Beogradu, Žiža je decenijama osvajala publiku svojom vedrinom, neposrednošću i neodoljivim smislom za humor. Od prvih glumačkih koraka u kulturnom društvu „Abrašević“, pa do zvezdanih uloga na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, ostavila je trag koji se ne briše. Glumila je Koštanu kao devojčica – i od tada nikada nije sišla sa scene, i kad nije igrala.
Njen osmeh znali smo svi. Kao Cana Fontana u seriji Srećni ljudi, Žiža je ušla u domove i srca običnog sveta. Bila je glas one vedre, ali mudre žene iz komšiluka, što zna sve i o svima. I u starosti, kad se na kratko pojavila u rijalitiju, pokazala je da duh ne stari. Samo telo.
Iza glamura i aplauza krila se i tuga – prerano je izgubila ćerku Sanju, bol koji nikada nije prestajao. Govorila je s ponosom o unucima, koji su joj dali novu snagu – Uroš, dirigent u Nemačkoj, i Ana, farmaceutkinja, bili su njen ponos, njena svetla tačka u poznim godinama.
Poslednje četiri godine provela je u staračkom domu.
Uspešno ste se prijavili
