Kada god vidimo malo dete poželimo da sa njim pričamo tepanjem. Malo postaje majo, lepo je jepo i slično… Postavlja se pitanje da li takav govor može da ostavi posledice u daljoj dobi.
U ranijem razgovoru za Asku, diplomirani defektolog Tatjana Mitrović, objasnila je kako se takve rečenice odražavaju na učenje govora kod deteta.
Ona se pre svega osvrnula na to šta je govor. Kako navodi to je veština svojstvena ljudima i kao takva prolazi kroz više faza u razvoju. Govor se uči od prvog dana po rođenju. Odrastanjem deteta se razvija, postaje složeniji i usvaja se najčešće učenjem po modelu. Sve osobe koje učestvuju u odrastanju deteta mogu biti model usvajanja govora kod dece.
– Ako osobe iz okruženja deteta tepaju, što podrazumeva pogrešno izgovaranje pojedinih glasova maternjeg jezika ili zamenu glasova neadekvatnim drugim glasovima, može da se desi da dete prihvati takav izgovor glasova ili reči pa će se to odraziti i na detetov govor – objasnila je ranije za Asku Mitrovićeva.
Tepanjem odrasli mogu sasvim nesvesno, a iz želje da uproste sopstveni govor i prilagode uzrastu deteta, da skrvnave čitave rečenice te će time dete pogrešno i da izražava svoje misli kroz rečenice koje nemaju dobru gramatičku strukturu.
– Detetu bi trebalo da se obraćate čisto, jasno, razgovetno i time na pravi način obavljate važan zadatak, a to je učenje govora. Tepanje od strane roditelja nosi emotivnu komponentu, ali ona na ovaj način nema željenu ulogu. Promena melodije ili inteziteta govora pružiće detetu adekvatnu emociju upućenu od strane odraslih, a govor bi trebalo da ostane pravilan i dosledan – kaže defektolog.
Šta zapravo znači kada se za dete kaže „da se mazi“ dok priča?
„To je pogrešno tumačenje za govor deteta koje usvaja i razvija govor. Obično je vezan za starost dece između treće i pete godine života. Treba znati da se mnogi glasovi tada formiraju i prolaze kroz određene faze razvoja. Složeniji glasovi poput Č, Dž, Š, Ž, R, imaju svoje razvojne zamene drugim glasovima na primer: Č u C, C u D Z, Š u S… i očekuje se njihovo sazrevanje i javljanje u govoru dece tog doba. Ukoliko izostane adekvatna stimulacija u smislu neadekvatnog tepavog govora odraslih, može se očekivati kasnije sazrevanje glasova ili formiranje loše govorne navike“, Tatjana Mitrović.
Ako dete od „modela“ sluša uprošćene rečenice (bez veznika, priloga i ostalih gramatičkih kategorija) vrlo je verovatno da će da počne, ako je u fazi učenja govora, da koristi rečenice koje su agramatične i usvojiće pogrešan osećaj za gramatiku maternjeg jezika.
– Ako dete kome se tepa sluša reči u kojima se izgovaraju glasovi koji nisu adekvatni za datu reč, vrlo je moguće da će da usvoje takav način izgovora i time će da stekne pogrešnu govornu naviku – priča Mitrovićeva.
Pitali smo stručnjaka i koji je onda adekvatan način komuniciranja sa bebom?
– Komunikacija sa bebom počinje od trenutka začeća. Nakon prvog krika novorođenčeta započinje takozvana predgovorna faza razvoja govora. Ona podrazumeva početak dvosmerne komunikacije beba-roditelj. U početku beba modifikacijom plača daje majci signale o svojim potrebama, a kasnije gukanjem i brbljanjem. Svakako nije samo govor roditelja ono što je bebi najvažnije. Ovde treba pružiti dosta fizičkog kontakta – maženja. Kada se dete oglasi važno je obradovati se i osmehom mu dati do znanja da ga je roditelj čuo. Kao vid povratne informacije treba reagovati na bebino oglašavanje nekad osmehom, a nekad imitacijom bebinog oglašavanja. Jasan govor treba koristiti u toku igranja, hranjenja, presvlačenja, a sve to uz obilje taktičkih stimulacija – maženja – objašnjava defektolog.
Imenovanje predmeta koji se nalazi u bebinom okruženju kao i imenovanje osoba takođe doprinosi bebinoj spoznaji o svetu koji ga okružuje i kome pripada.
– Pevanje jednostavnih pesmica, modulacija glasa i melodije rečenice upućene bebi nosiće u sebi i onu važnu emotivnu komponentu koju govor nosi. Jako je važno obratiti pažnju da li beba reaguje na zvuke iz okruženja i da li adekvatno reaguje na lica koja su oko nje. To su važni preduslovi, uz sve pomenuto, za pravilan razvoj bebe i adekvatnu komunikaciju na relaciji beba-roditelj – zaključuje Mitrovićeva.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
