Ovo istraživanje je usledilo nakon studije koja je otkrila da novorođenčad pozitivno reaguju na miris hrane kojoj su bili izloženi u materici.
Istraživanje, koje je vodio Univerzitet Durham, proučavalo je izraze lica tronedeljnih beba čije su majke redovno konzumirale kelj ili šargarepu u prahu.
Primećeno je da su bebe, koje su bile izložene kapsulama šargarepe koje su progutale njihove majke, povoljno reagovale na miris šargarepe. Slično, one čije su majke tokom trudnoće uzimale kapsule u prahu od kelja pozitivno su reagovale na miris povrća.
Profesorka Nađa Rajsland, stručnjak za fetalna i neonatalna istraživanja, čija je studija o uticaju pušenja na nerođene bebe dospela na naslovne strane 2015. godine, bila je glavni autor ove studije.
Nerođene bebe imaju veoma osetljivo čulo mirisa
„Naša analiza izraza lica beba ukazuje na to da one povoljnije reaguju na miris hrane koju su njihove majke jele tokom poslednjih meseci trudnoće. Potencijalno, to znači da bismo mogli da podstaknemo bebe da pozitivnije reaguju na zeleno povrće, na primer, izlažući ih ovoj hrani tokom trudnoće“, rekla je ona.
Ona je istakla da postoji tendencija da se bebama koje se odbijaju daju slađe namirnice, kao što su pasirane šargarepe, kruške ili banane, ali bi bebe koje su bile izložene gorkom zelju mogle da razviju ukus za zdravo gorko zelje ako ih majka jede tokom trudnoće.
„Ako majka jede gorko, zdravo zelje, to bi moglo da natera njihovu decu da ih zavole i prihvate kasnije. Nerođene bebe imaju veoma osetljivo čulo mirisa“, dodala je Rajsland.
Proces razvijanja preferencija za hranu počinje u materici
Ova studija o 32 bebe iz severoistočne Engleske prati studiju iz 2022. godine, u kojoj su 4D ultrazvučni pregledi pokazali da se fetusi smeju kada su njihove majke jele šargarepu i prave grimase kada su bile izložene kelju.
Za najnoviju studiju, bebama su davani samo brisevi šargarepe ili kelja da ih pomirišu, ali im ništa nije stavljeno u usta jer su bile premlade da bi bile izložene ukusima.
Naučnici su zatim analizirali video kako bi pratili reakcije beba i uporedili te reakcije sa onima koje su viđene pre nego što su rođene, kako bi razumeli efekte ponovljene izloženosti ukusima u poslednjem tromesečju trudnoće.
Naučni tim je otkrio da je od fetalnog do neonatalnog perioda postojala povećana učestalost odgovora „lice koje se smeje“ i smanjena učestalost odgovora „lice koje plače“ na miris koji su bebe osetile pre rođenja, prenosi Index.hr.
„Naše istraživanje je pokazalo da fetusi ne samo da mogu da osete i razlikuju različite ukuse u materici, već i da počnu da uče i uspostavljaju sećanja za određene ukuse ako su im više puta izloženi. Ovo pokazuje da proces razvijanja preferencija u hrani počinje mnogo ranije nego što smo mislili, dok su još u materici“, rekla je dr Bejza Ustun-Elajan, koja je takođe vodila istraživanje.
Ona je dodala da bi ranim uvođenjem ovih ukusa mogle da se oblikuju zdravije navike u ishrani kod dece od samog početka.
U istraživanje su učestvovali i naučnici sa Univerziteta Aston i akademici u Francuskoj. Studija je objavljena u časopisu „Appetite“.
Uspešno ste se prijavili
