Često nam kažu da je održavanje zdrave težine ključno za duži i zdraviji život. Ovo, naravno, ima zasluga, ali to nije cela slika, prema novoj studiji.
Ako volite da da ispunite dnevni zadatak od 10.000 koraka i uživate u planinarenju, trčanju, plivanju ili vožnji bicikla svaki dan do posla, imate sreće. Održavanje kondicije važnije je za dug i zdrav život od mršavosti, pokazalo je istraživanje objavljeno u British Journal of Sports Medicine.
Studija je bila najveći i najsveobuhvatniji pregled ranijih istraživanja o vezi između aerobne kondicije, indeksa telesne mase i dugovečnosti. Takođe je jedan od inkluzivnijih – uključuje skoro 400.000 ljudi srednjih godina ili starijih iz različitih zemalja, od kojih su 33% bile žene.
Iz ovih studija, istraživači su podelili učesnike u dve kategorije: „nesposobni“ (sa rezultatima testa na stres u donjih 20%) i „sposobni“ (sa rezultatima u prvih 80%). Takođe su prikupili podatke o tome koji ljudi su ih napustili odnosno umrli, tokom perioda praćenja dugog 20 godina. Tada su uporedili BMI, kondiciju i smrt.
Otkrili su da je gojaznost snažno povezana sa ranom smrću – sa „nesposobnim“ i gojaznim muškarcima i ženama je tri puta veća verovatnoća da su prerano umrli od onih koji su imali normalan BMI i bili su „sposobni“. Međutim, oni u ‘normalnoj’ težinskoj kategoriji koji su bili u donjih 20% za kondiciju imali su dvostruko veće šanse da su prerano umrli od onih koji su bili gojazni, ali su imali viši nivo kondicije.
Istraživači su zaključili da je aerobna kondicija važnija od indeksa telesne mase (BMI) kada se posmatra dugoročno zdravlje, otkrivši da ako je neko gojazan, ali aerobno sposoban, postoji otprilike upola manja verovatnoća da će umreti prerano nego neko sa ‘zdravom’ težinom, ali sa niskom aerobnom kondicijom.
Aerobni fitnes se odnosi na vežbu koja koristi veće mišićne grupe tela u ritmičkim i ponavljajućim pokretima. Obično mislimo na sportove poput trčanja, hodanja, vožnje bicikla i plivanja. Oni povećavaju broj otkucaja srca i povećavaju količinu kiseonika koju koristite.
Zaključak je da je mnogo važnije, ako se sve uzme u obzir, fokusirati se na aspekt fitnesa, a ne na aspekt debljine“.
Pregled, nedavno objavljen, dodaje dodatne dokaze ideji da možemo da živimo dug i zdrav život sa gotovo bilo kojom težinom – sve dok ostanemo aktivni i u formi tokom celog života.
Da li je BMI zastareo?
Indeks telesne mase (BMI) nije zastareo način merenja zdravlja i predviđanja dugovečnosti, jer studija pokazuje da je i dalje ozbiljan pokazatelj zdravstvenih problema – ali ima ograničenja. Proračun može biti i netačan jer uzima u obzir ukupnu težinu. Mišićna masa teži više od masne mase, tako da neko ko ima mnogo mišića (tj. dizač tegova ili ragbi igrač) može biti klasifikovan kao gojazan, a to je verovatno pogrešno.
BMI je i dalje važan za pružanje uvida u potencijalne zdravstvene rizike pojedinaca, ali ga ne bi trebalo koristiti samostalno kada pokušavate da procenite detaljnu zdravstvenu sliku osobe. Pojedinac i njihov način života i ishrana moraju biti uključeni kada se razmatra detaljna slika.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
