Na Mali Božić kojim 14. januara počinje i Nova godina po julijanskom kalendaru slavi se Sveti Vasilije Veliki, a na taj dan domaćice mese vasilice i dele ih ukućanima i prvim komšijama, kako bi cela godina prošla u skladu i prijateljstvu.
Vasilica se mesi 14. januara u jutro.
Vasilice mogu biti i slane i slatke i jedu se tople na Mali Božić. Ovaj tip obrednog kolača u Srbiji se pravi od kiselog ili lisnatog testa i najčešće preliva medom. Takođe, u nekim krajevima se na Mali Božić služi proja-vasilica, ukrašena na poseban način. Domaćice bi pripremile šuplje grančice zove, vezane u snopić, kojima bi vadile kružiće proje koje se kasnije daju stoci kako bi bila napredna i zdrava tokom cele godine. Vasilice se inače ukrašavaju krstom ispisanim bockanjem gornjeg dela vasilice drenovim grančicama ili grančicama zove, koje se obično vezuju po tri u snopić (Sveto Trojstvo) crvenim koncem.
Ovaj tip obrednog kolača sadrži mnoge simbole domaćinstva: zrna raznih žitarica, tikve, duleka, pasulja, deliće raznih suvih voćnih plodova i znamenja zdravlja (komadić drenovine) itd.
Tradicionalni recept za vasilicu
Vasilica se, u zavisnosti od kraja, pravi na različite načine. Mnoge domaćice je prave kao Božićnu česnicu – prema starom receptu za domaći hleb.
Potrebno je:
- kilogram brašna
- kašičica soli
- 100 gr margarina
- oko 100 gr maslaca
Priprema:
Zamesi se elastično testo i podeli na sedam do osam loptica. Svaka loptica se oklagijom razvuče u tanku koru veličine kao dno suda u kojem će se peći. Kore se premažu tankim slojem istopljenog putera i ređaju jedna na drugu. Pogača se stavi u dobro podmazani i brašnom posuti sud za pečenje, a zatim peče u zagrejanoj pećnici na 200 stepeni.
U Vojvodini je vasilica slatka kao i česnica, jedino što se za razliku od česnice gde se dodaju orasi ili, pak, i slično koštunjavo voće, ovde samo premaže medom, koji daje slast vasilici.
Uspešno ste se prijavili
