Tihim i umilim glasom izgovarao je toliko snažno reči koje su se ticale vremena u kojem je i pisao poslanice. Ako bismo se osvrnuli na njih, ona iz 2007. godine i danas je aktuelna, jer se kroz nju prožimaju problemi koji nas i dalje muče.
Ovako je te 2007. na Badnji dan govorio patrijarh Pavle:
Pozdravom: HRISTOS SE RODI! – mi verujemo i ispovedamo da se u Vitlejemu judejskom rodi HRISTOS – Pomazanik Božiji, koji je po Božijoj volji! Mi ne samo da verujemo već iz iskustva znamo i ispovedamo da je HRISTOS EMANUIL, što znači S NAMA JE BOG! E, da bi zaista i istinski BOG BIO SA NAMA otvorimo srca svoja, očistimo ih i pretvorimo ih u obitalište Božije. Neka srca naša danas postanu novi Vitlejem, nove jaslice u koje će se smestiti nesmestivi; oblagodaćeni organ u koji će se trajno smestiti u Vitlejemu rođena Ljubav Božija. Danas i ovih radosnih prazničnih dana budimo domaćini Gospodu svome. Primimo Ga i pozdravimo u svojim domovima primajući one najmanje kao Njega samoga, ne gledajući ko je ko. U svojim hramovima proslavimo Ga na način koji Njemu priliči i pripada. Zadržimo Ga kao život našeg života, kao svetlost našeg bića. Ono što je naše i samo naše ljudsko neka se danas i zauvek pokori volji Božijoj da i mi možemo, kao Presveta Bogorodica reći: Gospode, evo sluge, odnosno evo sluškinje tvoje, neka i na meni i sa mnom bude volja tvoja. Zašto to kažemo? Zato što iz godine u godinu oko praznika Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista sve se više i više ističe ono što je naše ljudsko, a sve manje ono što je Božije. Zaista u opasnosti smo od komercijalno-folklornog praznovanja i slavljenja koje potiskuje suštinu praznika. Držanjem samo naših običaja, naša srca pogružena u vlastite nemire i bure ovoga sveta i dalje će ostati daleko od Gospoda, daleko od Bogomladenca Hrista. Naše srce i naš život stvoreni su za Gospoda. Srcâ i dušâ ispunjenih mirom Božijim moći ćemo slaviti Bogomladenca Hrista pesmom: Slava na visinama Bogu, na zemlji mir, a među ljudima dobra volja! Rođenje Hristovo je, pre svega i iznad svega, čin Božije ljubavi koja se otkrila cela i potpuna u ovaploćenom i rođenom Hristu Isusu. Sveti Jovan Bogoslov tu tajnu Božije ljubavi posvedočava rečima: „..Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni“ (Jn 3, 16).
Na našu veliku žalost, zbog pomanjkanja hrišćanske ljubavi i vrline u svetu, svakodnevno slušamo i gledamo kako svuda u svetu vladaju nemiri, sukobljavanja i velike ljudske tragedije i prirodne nepogode. Gledajući to i slušajući o tome mnogi se pitaju: nisu li ovo poslednji dani sveta? Nisu li ovo vremena ispunjavanja reči Gospodnjih o znacima koji će prethoditi kraju sveta i drugom dolasku Hristovom? S razlogom se ljudi pitaju i strepe. Međutim, bilo bi mnogo bolje da se više ispunjavamo strahom Božijim, te da umesto nemudrih ekonoma poverenog nam nasleđa Božijeg u svetu postanemo mudri; umesto svakodnevnih kvaritelja sveta budemo so zemlji, svetlost svetu, prolaz i kapija kroz koje će i kojim će se svet spasti. Razlozi svih ovih tragičnih događanja jesu narušeni mir između Boga i čoveka s jedne strane, te narušena ravnoteža između čoveka i prirode, s druge strane.
U jednom ovakvom uskovitlanom svetu pokreću se raznorazne mirovne inicijative – pojedinaca, grupa i organizacija. I pored toga ne nazire se mir u svetu. Zašto? Zato što se MIR BOŽIJI odbacuje, i pokušava se nadomestiti ljudskim mirom, mirom ostrašćenog čoveka, koji umesto mira još više rasplamsava nemir. Da paradoks bude potpun, čak i kreatori ratova u svetu, i na našim prostorima, bez imalo stida i srama obmanjuju svet svojim takozvanim mirovnim inicijativama. Zapravo, radi se o psevdomirovnim namerama koje služe za obmanjivanje sveta. Njima je važan interesni mir, mir iz kojeg će ovakvi „mirotovorci“ steći političke interese i materijalne profite.
Pozdravljamo naše mlade – decu i omladinu. Neprestano naše molitve upravljamo ka Gospodu, draga deco i omladino, da vas sačuva od kužnih iskušenja našeg doba: droge, alkoholizma i drugih poroka. Znajući da na mladima svet ostaje želimo da se, stasavajući u ljude i naše naslednike, naoružate vrlinama i dobrom, te da se odbranite od svakojakih iskušenja koja vam svet nudi i nameće. U najtežim trenucima vašeg života setite se kušanja koja je pretrpeo sam Gospod Isus Hristos. Prizovite Ga u pomoć i On će vam sigurno pomoći. Posebna opasnost vreba vas u smišljenom programu nametanja psevdokulture i podražavanja iste. Životni putevi imaju svoje raskrsnice. Na vama je da izaberete onaj pravac koji vodi u život večni, na kraju kojeg se nećete kajati već radovati sa svima svetim precima našim.
Ne možemo a da se ovog praznika ne setimo i naše drage duhovne dece u rasejanju – u Americi, Australiji, Evropi, Africi i Aziji, udaljene od svojih drevnih ognjišta, svetinja i grobova predaka. Iako ste silom istorijskih prilika i neprilika primorani da živite rasejani po celom svetu ne zaboravite da ćete u slavljenju Božića naći svoj rodni zavičaj, svoje dečije radosti i topli majčin hleb. Sećajte se svojih drevnih crkava i svetih manastira i učite svoje potomstvo da ih ne zaboravi. Čuvajte kao zenicu oka svoga teško stečeno jedinstvo naše Crkve. Oko svojih episkopa, kao deca oko roditelja, okupite se i složite u dobru, vrlini i slavljenju Boga. Danas Bogomladenac Hristos sabira nas u naše svete hramove da se mirbožimo, složimo, obožimo i umnožimo, ako Bog dâ!
Uspešno ste se prijavili
