Naučnici su se pitali, šta bi se desilo kada bi nam negovanje kose i noktiju dosadilo, i kada bismo odlučili da toga odustanemo od svega. Da li bi naša kosa i nokti nastavili da rastu? Odgovor je – da.
Kosa na našoj glavi raste u proseku jedan centimetar mesečno, dok nokti rastu u proseku nešto više od tri milimetra.
Kada se ne kontrolišu, naša kosa i nokti mogu narasti do impresivne dužine. Alija Nasirova drži svetski rekord za najduže pramenove kose čija je dužina impresivnih 257,33 centimetra.
Diana Armstrong has grown her nails for 24 years and her story is one of pain, heartbreak and motivation. pic.twitter.com/LncGQXYzc0
— Guinness World Records (@GWR) August 5, 2022
Kada je reč o rekordno dugim noktima, Dijana Armstrong iz Sjedinjenih Država drži taj rekord sa 1.306,58 centimetara.
En 2021 c'est Aliia Nasyrova qui avait la plus longue chevelure au monde 2m20 #hairstyle pic.twitter.com/mdxpDBqg15
— Beney de Saxonne (@SergueyB) September 20, 2023
Većina nas se, međutim, redovno šiša i šiša nokte – neki češće nego drugi. Pa zašto kod nekih ljudi kosa i nokti rastu brže?
Kosa i nokti su uglavnom napravljeni od keratina. Rastu iz ćelija ispod kože kroz različite obrasce ćelijske deobe.
– Nokti stalno rastu iz ćelija koje se nalaze ispod kože u dnu nokta. Ove ćelije se dele, gurajući starije ćelije napred. Kako rastu, nove ćelije klize duž nokatnog ležišta – ravne površine ispod nokta koje izgleda ružičasto zbog bogatog snabdevanja krvlju – objasnila je Mišel Moskova, vanredni profesor anatomije Univerziteta u Sidneju.
Dlaka kose raste iz korena koji se nalazi ispod kože i „umotana” je u vrećicu poznatu kao folikul dlake.
Folikul ima nerve (zbog čega boli čupanje dlake), žlezde koje proizvode ulje koje podmazuje dlaku, ali i sićušni mišić koji čini da se kosa diže kada je hladno. U osnovi folikula nalazi se papila koja folikul snabdeva krvlju.
Ćelije u blizini papile se dele da bi proizvele nove ćelije za kosu, koje se zatim stvrdnu i formiraju dlaku. Kako se stvaraju nove ćelije za kosu, kosa se gura iznad kože i kosa raste.
– Ali papila takođe igra integralnu ulogu u regulisanju ciklusa rasta dlake, jer šalje signale matičnim ćelijama da se pomeraju do baze folikula i formiraju takozvani matriks dlake. Ćelije matriksa tada dobijaju signale da se podele i započnu novu fazu rasta – dodaje profesorka Moskova.
Ciklusi rasta kose
Za razliku od noktiju, naša kosa raste u ciklusima. Naučnici su identifikovali četiri faze rasta kose, a to su: Anagena ili faza rasta, traje između dve i osam godina, katagena ili prelazna faza, je period kada se rast usporava i traje oko dve nedelje, zatim telogena ili faza mirovanja, kada uopšte nema rasta. Ovo obično traje dva do tri meseca.
Sledi egzogena ili faza opadanja, kada kosa opada i zamenjuje je nova kosa koja raste iz istog folikula. Onda proces počinje iznova.
Svaki folikul prolazi kroz ovaj ciklus 10 do 30 puta tokom svog životnog veka.
Kada bi svi naši folikuli kose rasli istom brzinom i ušli u iste faze istovremeno, bilo bi trenutaka kada bismo svi bili ćelavi. To se obično ne dešava: u svakom trenutku, samo jedna od deset dlaka je u fazi mirovanja.
Dok gubimo oko 100 do 150 vlasi dnevno, prosečna osoba ima 100.000 vlasi na glavi, tako da jedva primećujemo ovo prirodno opadanje.
Šta utiče na brzinu rasta
Genetika je najznačajniji faktor. Dok se stope rasta dlake razlikuju među pojedincima, one imaju tendenciju da budu identične među članovima porodice.
Na nokte takođe utiče genetika, jer braća i sestre, posebno identični blizanci, obično imaju slične stope rasta noktiju. Ali postoje i drugi uticaji.
Starost utiče na rast kose i noktiju, čak i kod zdravih ljudi.
Mlađi ljudi generalno imaju brže stope rasta u odnosu na starije zbog usporavanja metabolizma i deobe ćelija koje dolaze sa starenjem.
Hormoni, dijete, masti, minerali…
Hormonske promene takođe mogu uticati na rast dlaka i noktiju. Trudnoća na primer često ubrzava rast kose i noktiju, dok menopauza i visoki nivoi hormona stresa kortizola mogu usporiti stope rasta.
Način ishrane menja jačinu kose i noktiju kao i brzinu rasta. Dok su kosa i nokti uglavnom napravljeni od keratina, oni takođe sadrže vodu, masti i razne minerale. Kako kosa i nokti rastu, ove minerale treba nadoknaditi.
Zato je uravnotežena ishrana koja uključuje dovoljno hranljivih materija za održavanje vaše kose i noktiju neophodna za održavanje njihovog zdravlja.
Nedostatak hranljivih materija može doprineti gubitku kose i lomljenju noktiju tako što poremete njihov ciklus rasta ili slabe njihovu strukturu.
Nedostaci gvožđa i cinka, na primer, su povezani sa gubitkom kose i lomljivim noktima.
Ovo može objasniti zašto su gusta kosa i jaki, negovani nokti dugo bili povezani sa percepcijom dobrog zdravlja i visokog statusa u društvu.
Uspešno ste se prijavili
