Ljubav pokreće svet, svi o njoj pričaju, svi je traže, a utisak je da je kod mlađih generacija sve manje ima. I to nije samo utisak. Mnogi stručnjaci počeli su da istražuju razloge zašto živimo u veku usamljenosti, zašto su romantični odnosi sve složeniji i složeniji, a razvedenih parova više nego ikada.
Kada malo oslušnete mlade i izađete na mreže i forume, nešto je drugačije nego što je bilo pre, a devojke i mladići se žale da ne osećaju ništa na romantičnim sastancima. Tim pritanjem pozabavio se dr Alok Kanodžija, psihijatar sa Harvadra, suosnivač kompanije Healthi Gamer, koja je posvećena mentalnom zdravlju i istražuje kako video-igrice, društvene mreže i upoznavanje preko interneta, tehnologija generalno, utiču na odnose među ljudima.
Dr Kanodžija je gostujući u podkastu izneo šta je primetio i sa kakvim se teškoćama mladi suočavaju u emotivnim vezama, a naglašava da je sve drugačije i složenije nego što je to bilo za generacije njihovih roditelja.
– Mladi mi često kažu da ne osećaju ništa tokom izlazaka. Naravno, ponekad se desi da im osoba sa kojom su izašli jednostavno ne odgovara, ali često je uzrok problema dublji – kaže psihijatar.
Doktor kaže da je za sve kriv – dopamin ili hormon sreće.
– Ljubavni odnosi, poput zaljubljivanja, odvijaju se u mozgu i povezani su sa neurotransmiterom dopaminom, koji je odgovoran za osećaj sreće. Ako provodite sate na društvenim mrežama, igrate video-igrice ili koristite pornografske sadržaje pre sastanka, vaš mozak je već dostigao vrhunac dopamina, zato na sastanku sa nekim za koga ste zaista zainteresovani možda nećete ništa osetiti – vaš dopaminski sistem nije imao vremena da se oporavi – objasnio je doktor.
Ipak, dr Kanodžija preporučuje jednostavnu strategiju da se ljudi izbore s ovim problemom.
– Šetajte sat vremena pre sastanka. Šetnja omogućava mozgu da se opusti, što povećava šanse da ćete uživati u izlasku, dobro se provesti, pa čak i zaljubiti – kaže stručnjak.
Takođe, psihijatar napominje da su društveni mediji, video-igrice i pornografija među ključnim faktorima koji narušavaju prirodnu ravnotežu dopamina.
– Dugoročno, to dovodi do osećaja usamljenosti, nedostatka samopouzdanja i socijalne anksioznosti. Sličan mehanizam se primenjuje i kod zavisnosti od supstanci. Danas živimo u okruženju koje nije prirodno za ljudski duh i telo – kaže.
Ipak, doktor ističe da tehnologija drugačije deluje na žene i muškarce. „Žene dublje razumeju emocije, pa su sklonije psihoterapiji i češće rade sa ljudima. Njihova sposobnost emocionalne introspekcije može biti značajna prednost u suočavanju sa izazovima savremenog doba“, dodaje on.
Takođe, dr Kanodžija upozorava koliko je opasno nekorišćenje određenih moždanih funkcija zbog prekomerne upotrebe tehnologije, pa u vezi sa tim kaže:
– Mozak je kao mišić – što ga više koristimo, on je jači. A delovi mozga odgovorni za komunikaciju slabe kada se ne koriste. Umesto da pričamo, danas uglavnom kucamo, a to dovodi do atrofije moždanih funkcija. Ako ne koristite mišiće, oni atrofiraju. To važi i za mozak – zaključuje.
Zbog složene veze između mentalnog zdravlja i načina života u digitalno doba, doktor naglašava koliko je važno da se ljudi svesno odmaknu od tehnologije i počeće da se vole na zdarv način.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
Izvor:sensa
