Patrijarh Pavle preminuo je u snu 15. novembra 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je od 13. novembra 2007. godine bio na lečenju. Prema sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovici, u Beogradu.
Prenosimo deo besede koju je održao 21. februara 1995. godine u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog u Beogradu:
„Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove.
A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće.
A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.
I danas, i kroz vekove, koliko je puta dolazila misao mnogima da se među vucima ne može opstati drukčije nego samo kao vuk – među Turcima samo kao Turčin!
I koliko je njih koji su zbog toga odlučili da se poturče i poturčili su se. Ali oni drugi naši preci, braćo, ostali su ovce Hristove u ime ljubavi Njegove.
Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve više i više, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu.
Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.
Ni jedno ni drugo više, nego da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi. I mene su gonili, i vas će goniti, govori Gospod.
S tim moramo biti načisto i pripremiti se da i pri tom ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci naši bili: ljudi Božiji, narod Božiji.
I onda, kad dođe kraj života našega, ući ćemo u radost blaženstva Carstva Nebeskoga.
To i jeste smisao i cilj našeg života. Bog vas blagoslovio“, rekao je patrijarh Pavle.
Uspešno ste se prijavili
