Jovana Kešanski, dugogodišnja kolumnistkinja, blogerka, novinarka, na društvenoj mreži Fejsbuk objavila je potresne reči nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici.
„Pomislila sam na mamu, došla je da kupi kartu za Trebinje, odvajala od penzije novac, čvrsto drži rukohvat torbe, kao da je brani od lopova, doterena, sa ešarpom oko vrata i grilon čarapama u boji trule višnje, sešće na klupu, oblio je ladan znoj, „cirkulacija“ sigurno. Na klupi je bezbedna, brzo će je proći…
Pomislila sam na sebe prošle godine, zastajem ispred ulaza u Železničku stanicu, snimam svoju anksioznu figuru u helankama i muškoj svetloplavoj košulji, podeliću snimak na storiju, da obavestim ljude da krećem u Beograd, brzim vozom, brzo stižem na promociju knjige. Zovem mamu da čujem Srnu, nešto je tih dana boli stomačić, briga me jede, hoću da joj samo čujem glas, da joj stoti put kažem da je mama voli i da bude dobra i da sluša babu, brzo se mama vraća.
Mogao je to biti moj Vlado, ili tvoj Vlado, ili tvoje dete selo sa starijim bratom dok tata kupuje karte, liže lizalicu, idu kod babe na produženi vikend, mama će doći sutra, ili tvoja devojka, krenula da te vidi, prijateljica iz srednje škole koju nisi video godinama, prespavaće kod tebe, sve ste isplanirali kuda ćete ići, ili student, studentkinja, vraća se u Dom, nosi punu torbu domaćih oblatni, kiflice i teglu domaćeg pekmeza od kajsije, ili tvoj tata krenuo na posao, ili ti, ti ili ja, potpuno nesvesni da će sve prestati i nestati sledećeg trenutka.
Ništa mi ne možemo da planiramo. samo možemo da živimo zahvalni na ovom trenutku i na ljubavi koju imamo i koju možemo da damo. Svet je odavno nebezbedno mesto za život. Kuda? U galaksiju? Početi ovog momenta praviti „raketu“? Voditi računa o svakoj reči koju izgovaramo voljenima jer može biti kasno. Koje bi bile zadnje reči koje sam rekla mami, Vladi ili Srni da sam to bila ja? Koje bi bile tvoje zadnje reči, da si to bio ti?
Sve slike sa železničkih stanica su mi oduvek bile tužne. Sada su to zaista. Boli me duša i samo razmišljam o onima kojih nema i njihovim porodicama, i o trenutku u kom su otišli odavde. Neka nađu svoj mir gore, negde, saosećam sa porodicama i želim da verujem da će im možda jednog dana biti dobro“, napisala je Jovana na svojim mrežama i rasplakala mnoge.
Uspešno ste se prijavili
