Mentalno zdravlje – govorite o depresiji NAGLAS, ne čekajte da prođe jer neće sama od sebe

Depresija i anksioznost su uobičajeni mentalni poremećaji koji utiču na sposobnost ljudi za rad i produktivnost na poslu.

Globalno, više od 300 miliona ljudi u svetu pati od depresije, jednog od vodećeg uzroka invaliditeta.
Više od 260 miliona ljudi živi sa poremećajima anksioznosti, a mnogi od tih istovremeno i sa oba poremećaja.

Jedna od studija Svetske zdravstvene organizacije procenila je da depresija i anksioznost koštaju globalnu ekonomiju enormne iznose novca svake godine zbog gubitka radne produktivnosti.

Mentalno zdravlje, posebno ono na radnom mestu je česta tema Svetskog dana mentalnog zdravlja. Problemi mentalnog zdravlja povećavaju odsustvo zaposlenih, smanjuju produktivnost na poslu i stvaraju veće troškove. Tokom života u odraslom dobu dosta vremena čovek provodi na radnom mestu. Iskustva na radnom mestu su jedan od faktora koji određuju ukupnu dobrobit čovečanstva.

Negativno radno okruženje, može da dovede do fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema, štetne upotrebe nedozvoljenih supstanci ili alkohola, odsustvovanja sa posla i smanjenja produktivnosti zaposlenih. U tom smislu u razvijenim zemljama sveta poslodavci i menadžeri su pokrenuli inicijative za unapređenje mentalnog zdravlja na poslu, jer u im aktivnostima vide dobitke ne samo u zdravlju svojih zaposlenih već i u njihovoj produktivnost, koja rezultuje i većim prihodom.

Iz tog razloga, na ovaj dan važno je da se ukaže da se kroz udružene napore zajednice i razvijanje empatije, poverenja, humanih i solidarnih odnosa među ljudima mogu stvoriti uslovi za srećnije odnosno (mentalno) zdravije društvo, piše u zvaničnom izveštaju Wikipedie.

ŠTA JE DEPRESIJA

Psihoterapeut Milica Ristić objasnila je ranije za portal „Aska“ da li je depresija isto što i tuga kako ih često i poistovećuju?

– Reč depresija se često, u svakodnevom govoru, upotrebljava ili u preteranom značenju ili u pogrdnom ili se potcenjuje. Na primer, mladiću koji tuguje što ga je devojka ostavila, njegovo društvo će prilepiti etiketu „daj, što si depresivan!“. S druge strane, čoveku, koji u svojim četrdesetim posustaje, tone u bezvolju, povlači se, ne raduje se, gubi interesovanja, gubi koncentraciju na poslu, manje postiže, nervozno se breca na ukućane – okruženje će olako presuditi: „vidi ga kako se olenjio!“ – navodi Ristićeva primere.

Najpoznatije, svakodnevno, značenje reči se odnosi na tugu i neraspoloženje, ali…

– Nije tuga isto što i depresija. Tuga je zdrava emocija koju osećamo kada izgubimo nekoga ili nešto veoma dragoceno. U tim situacijama žalimo, tugujemo i učimo vredne lekcije u životu. Donosimo adekvatne odluke i delamo. Deperesija je štetna emocija, štetno stanje uma i tela. Neracionalno mislimo, ne sagledavamo okolnosti na adekvatan način, propuštamo gomilu šansi, ne delamo, povlačimo se, patimo – tonemo na svim poljima – objašnjava psihoterapeut.

Depresija se najćešće javlja kod osoba između dvadeset pete i četrdeset pete godine, ali mogu oboleti i tinejdžeri i ljudi preko četrdeset pete. Pojedine profesije su sklonije depresiji od drugih: negovateljice u domovima za bolesnu decu i za stare, kuvari, konobari, zdravstveni radnici.

– Kada smo „u depresiji“ to je kao da smo upali u nekakvu duboku rupu u zemlji. Gledamo uvis, prema onom dalekom krugu svetlosti, a oko nas je sve mračno, skučeno, ne možemo da se pomerimo. Iznad i oko nas vrvi život, sve je u pokretu, čuju se razni zvuci, a mi paralisani, nemoćni, gledamo u vis žaleći što se ne možemo priključiti. Ne vidimo izlaz. I ništa ne radimo. Čak, ni ne zovemo u pomoć! Paradoksalno, sramota nas je što smo u rupi – opisuje ovo stanje.

Ona dodaje da nije sramota imati depresiju isto kao što nije sramota imati neku upalu u temu.

– Kada virus ili bakterija napadnu naš organizam, on se brani zapaljenjem. Kada „agresivna“ životna situacija „napadne“ naše emocije i one se brane zapaljenjem. Depresiju možemo posmatrati i kao „upalu emocija“. Depresivne osobe nisu lenje – depresivne su! Pravom terapijom depresija se otklanja ili ublaži, a osobe se vraćaju sebi, svojim poslovima, svojoj porodici – kaže lekar.