Njena ćerka, Katarina Žutić, krenula je majčinim stopama, te je takođe postala uspešna glumica. Svetlana je svojoj ćerki bila velika podrška tokom najtežih životnih trenutaka.
– Kaja je imala veliku podršku svog muža i moju, naravno. Srećna sam što smo to prevazišli. Toliko ljudi nema decu, pa živi dobar i ispunjen život. Naravno, lepo je imati unuke koji nastavljaju tvoju porodičnu istoriju. Ja to neću imati, a Katarinina i moja životna priča za mene je velika nagrada. U mom ovozemaljskom trajanju ogleda se sve što sam htela i umela.
Kako kaže za Gloriju, svojoj ćerki, glumici Katarini Žutić kasno je priznala da je glumica. Petnaestak godina je Kaja uveliko igrala u pozorištu, na filmu i televiziji da bi joj Svetlana tek tada kazala da je sazrela, osvestila sebe kao glumicu i da može mirno i bez straha da je gleda.
– Najviše sam se radovala – priča Svetlana, kada je dobila Sterijinu nagradu, jedinu koju ja nikad nisam dobila. To je za mene, njenu majku, bilo posebno važno. Ako Bog hoće da te kazni i učini da se „najedeš“ glume, onda odredi da ti i dete bude glumac.
– Svaku Kajinu mladalačku traumu na putu glumačkog sazrevanja ja sam dvostruko propatila. Trudila sam se da to pred njom prikrijem da je ne bih povredila i da joj u svakoj muci budem oslonac. Hvala bogu, to je prošlo. Više nemam tremu kad je gledam u pozorištu, na filmu ili televiziji.
Ceca ne krije i da u pojednim periodima života nije mogla dovoljno vremena da posveti porodici.
– Sada imam više vremena. Ali žao mi je što nisam u mladosti, kad je moja ćerka bila mala, u najslađim godinama, s njom provodila više vremena. Imala sam servis dvoje baka i deka. Kajin otac Miša Žutić bio je jedinac, ja jedinica, roditelji su nam u bili u punoj snazi, a rodila sam je sa 25 godina. Tek kad sam otišla u penziju, a Kaja već odrasla i osamostalila se, to se promenilo. S njom imam divan odnos. – ispričala je Svetlana za Stil.
Uspešno ste se prijavili
