U utorak je Klaudija Šejnbaum položila zakletvu kao prva žena predsednica Meksika, čime je zvanično počeo njen šestogodišnji mandat. Šejnbaumova je istakla svoju pobedu kao prekretnicu, koja je usledila 70 godina nakon što su žene dobile pravo glasa u Meksiku.
– Ne dolazim sama, već sa svim ženama Meksika – rekla je okupljenima na glavnom trgu u prestonici, gde se okupilo hiljade simpatizera i lojalista Morenine stranke i dodala: – Ne rasizmu, ne klasizmu i ne mačizmu!
Šejnbaumova je preuzela dužnost od odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, bliskog saveznika Morene, obećavši da će nastaviti napore da poboljša živote najsiromašnijih ljudi u zemlji.
Ja sam majka, baka, naučnica i žena od vere, i od danas, voljom naroda Meksika, ustavni predsednik Sjedinjenih Meksičkih Država – rekla je ona u svom inauguracionom obraćanjum naglasivši: – Neću vas izneveriti. Pozivam vas da nastavite da pišete istoriju.
Šejnbaum je navela obećanja svoje administracije u kojima se obavezala da će nastaviti da povećava minimalnu zaradu, poboljšava penzije i postepeno smanjuje radnu nedelju sa 48 na 40 sati. Ona je takođe obećala da će podstaći ekonomsku integraciju u Severnoj Americi kroz trilateralni sporazum Sjedinjenih Država-Meksiko-Kanada i da će iskoristiti mogućnosti kao što je približavanje dve zemlje.
BIOGRAFIJA
Prva žena predsednica Meksika je Klaudija Šejnbaum Pardo rođena 24. juna 1962. godine, a u politici je aktivna kao članica levičarske političke partije Morena. Inače, njeno poreklo doseže čak do granica Balkana, preciznije iz Bugarske, dok su roditelji po ocu iz Litvanije.
Šejnbaum je od 2018. do 2023. godine bila šef vlade Meksiko Sitija, što je bila pozicija koja je bila ekvivalentna onoj guvernera države. Od 2000. do 2006. Šejnbaum je bio sekretar za životnu sredinu pod budućim predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom tokom njegovog mandata na mestu šefa vlade.
Služila je kao šef delegacije u opštini Tlalpan od 2015. do 2017. godine i izabrana je za šefa vlade na izborima 2018. godine, gde je vodila kampanju koja je naglašavala suzbijanje kriminala i sprovođenje zakona o zoniranju.
Naučnica po profesiji, Šejnbaum je doktorirala u oblasti energetike na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika (UNAM). Kao akademik, napisala je preko 100 članaka i dve knjige o energiji, životnoj sredini i održivom razvoju. Šejnbaum je učestvovala u Međuvladinoj komisiji za klimatske promene, a 2018. godine bila je navedena kao jedna od 100 žena Bi-Bi-Sija.
Klaudija je 12. juna 2023. podnela ostavku na mesto šefa vlade Meksiko Sitija da bi tražila Moreninu predsedničku nominaciju na izborima 2024. godine. Ako bude izabrana, Šejnbaum bi bila prva žena predsednica Meksika.
Šestog septembra, Šejnbaum je obezbedila nominaciju stranke u odnosu na svog najbližeg rivala, bivšeg ministra spoljnih poslova Marsela Ebrarda.
Anketa sprovedena 2023. godine pokazala je da je Šejnbaum favorizovana na izborima 2024. godine.
Predsednica je rođena u sekularnoj jevrejskoj porodici u Meksiko Sitiju. Njeni baka i deda Aškenazi po ocu emigrirali su iz Litvanije u Meksiko Siti 1920-ih, dok su njeni baka i deda po majci emigrirali iz Plovdiva, u Bugarskoj, početkom 1940-ih da bi izbegli Holokaust.
Oba njena roditelja su naučnici: njena majka, Eni Pardo Semo, je biolog i profesor emeritus Fakulteta nauka na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika, a njen otac, Karlos Šejnbaum Joselevic, bio je hemijski inženjer.Njen brat Hulio je fizičar.
Uspešno ste se prijavili
