Rano ustajanje naziva se pravim čudom – ustati pre svih i „ugrabiti dve sreće“. Ali da li nas to stvarno čini produktivnijim i fokusiranijim?
Ko rano rani, dve sreće grabi – tvrdi Timoti Feris, američki preduzetnik, investitor, autor, podkaster i guru životnog stila. Biti ranoranilac je sve je popularnije među bogatima i slavnima.
Svi, od Dženifer Lopez, Dženifer Aniston i Kardašijanovih, do tehnoloških giganata kao što su vlasnik „Mete“ Mark Zakerberg, direktor „Epla“ Tim Kuk i osnivač Tvitera Džek Dorsi, članovi su Kluba 5 ujutru. Kao i Ana Vintur i Mišel Obama.
Gvinet Paltrou je dugogodišnji član, i na Instagramu deli objave kako ustaje u 5 ujutru. Najpre 30 minuta struže jezik ajurvedskim uljem (ritaul oralne higijene), pre nego što nastavi sa 20 minuta transcendentalne meditacije, nakon čega sledi plesni trening koji je osmislila njena prijateljica, fitnes guru Trejsi Anderson.
Kulturni fenomen ekstremno ranog ustajanja prvi put je eksplodirao na društvenim mrežama, inspirisan knjigom Robina Šarme Klub 5 ujutru i drugim naslovima prilagođenim haštagovima na društvenim mrežama kao što su Čudesno jutro i Moćan sat.
Krilatica vođe pokreta Šarme „Posedujte svoje jutro, unapredite svoj život“ inspirisala je čitave legije samozadovoljnih ljudi – ili veoma disciplinovanih pojedinaca – da podele svoje impresivne rutine #5amClub (17,5 miliona objava na Tik-toku).
Skeptik bi u ovoj praksi mogao da prepozna izvesnu dozu magijskog razmišljanja. Ako možete da uradite samo jednu stvar – ustanete iz kreveta dok drugi spavaju – imaćete vremena da se rekreirate, zdravo jedete i postignete sve svoje dnevne ciljeve.
Može li nas ustajanje u 5 ujutro i praćenje strukturirane rutine učiniti produktivnim i fokusiranim
Profesor Rasel Foster, direktor Instituta za neurologiju spavanja i cirkadiju na Univerzitetu Oksford, prilično je uzdržan u pogledu navika koje predlaže Klub 5 ujutru.
„Ne postoji ništa suštinski važno u tome da ustanete u 5 ujutro. To je samo užasna samodopadnost ranog ustajanja. Bendžamin Frenklin je ‘krivac’ za ovo jer je tvrdio: ‘Rani odlazak na spavanje, rano ustajanje čini čoveka zdravim, bogatim i mudrim’ – i to traje od tada do danas. Vraća nas na protestantsku radnu etiku – rad je dobar, a ako ne možeš ili nećeš da radiš, to je, po definiciji, loše. Nespavanje čini čoveka dostojnim i produktivnim“, napominje prof. Foster.
Mnogo je istraživanja koja pokazuju da nas rano ustajanje može učiniti srećnijim, pa čak i da počnemo da jedemo zdravije. Međutim, prof. Foster ukazuje na veliku zamku.
„Da biste se dovoljno naspavali, onda bi morali da odete u krevet u 9 sati uveče. Nažalost, većina nas to nije u stanju da uradi jer imamo hrpu stvari koje treba da uradimo, bilo da je to pomoć deci oko domaćih zadataka ili kućni poslovi i obaveze. Dakle, opasnost je u tome što zapravo ne idemo u krevet kada bi trebalo, a drugi razlog je i to da će ukućani i komšije i dalje da prave buku, pa kako ćete da zaspite?“
Profesor takođe ističe da su najentuzijastičniji eksponenti ovih režima ljudi koji sebi mogu da priušte pomćnike u svim životnim aspektima.
„Ovi gurui produktivnosti i preduzetnici imaju novca da plate ljude da urade sve ostalo umesto njih. Nametanje ovog rasporeda drugim ljudima je ne samo okrutno, već i arogantno: ‘Oh, zar nisam sjajna osoba; zašto ne postaneš kao ja?’ Istina je da većina nas to sebi ne može da priušti.“
Kako radi naš biološki sat
Cirkadijalni ritam predstavlja biološki ritam koji podrazumeva ciklične promene funkcija našeg tela u toku 24 časa. Sve funkcije u našem organizmu, naročito one koje se periodično ponavljaju, kao što je smena budnosti i spavanja, telesne temperature, lučenje brojnih hormona i drugih procesa u organizmu, regulisani su biološkim časovnikom. Taj biološki časovnik je nešto što svi endogeno imamo i što nam je „navijeno“ smenom dana i noći, jer svi procesi u našem organizmu u fiziološkim uslovima zdravlja funkcionišu zahvaljujući tipu dnevnog ritma, celodnevnog kruga od 24 sata.
Psihoterapeutkinja Heder Darvil Smit, takođe nije sigurna u prednosti koje promoviše Klub 5 ujutru.
„Svako od nas ima hronotip koji određuje naš telesni sat. Svi znaju da postoje ljudi koji su ranoranioci i drugi koji su noćne ptice“, napominje ona. „Ali zapravo, većina ljudi je negde između. Dakle, ima ljudi koji mogu da odu na spavanje u 22 i probude se prirodno u 5, i to je rutina koja se uklapa u njihov hronotip. Ali mnogi od nas nisu takvi. I da ne zaboravimo, ima mnogo ljudi kojima je buđenje u 5 ujutro nametnuto njihovim radnim smenama.“
Prednosti ranog ustajanja
Kolumnistkinja Gardijana razgovarala je sa nekolicinom ljudi koji su članovi Kluba 5 ujutru, a ne pripadaju svetu slavnih i bogatih.
Terapeutkinja Dženi Vilson ustaje svakog jutra u 4.55, i dok članovi njene porodice spavaju, brzo se istušira i povlači u slobodnu sobu da započne dan.
„Zovem to svojim čarobnim satom, jer sve dok imam ovo vreme samo za sebe, ostatak dana mi izgleda magično.“ Njen jutarnji ritual je uvek isti – 30 minuta joge praćeno sa 20 minuta meditacije, koja se završava glasnim izgovaranjem obaveza za taj dan.
„Posle toga, spremna sam da napravim doručak za svoju decu i nastavim sa svojim životom. To znači da počinjem dan sa osećajem postignuća, da sam već uradila neverovatne stvari pre nego što je bilo ko drugi ustao.“
Socijalna radnica Kvin Nguen-Dang prati ranojutarnju rutinu nekoliko meseci, otkako je pročitala knjigu Klub 5 ujutru. Svakog jutra podesi svoj pametni sat da vibrira u 4.30, a zatim ponovo u 5. Oblači opremu za vežbanje, ulazi u auto i vozi se u lokalnu teretanu da odradi 30 minuta kardio treninga.
„To je prelepa vožnja, tako mirna. Pre neko jutro sam stala da se divim ružičastim oblacima. Dok hodam na traci u teretani, šaljem mejlove i ažuriram društvene mreže. Dan je kratak i ovo je odličan način da budem produktivnija. Mi smo kao neko tajno društvo. Svakog jutra vidim istu grupu žena. Posle treninga, sve se postrojimo pred ogledalom, friziramo i spremamo za posao.“
Međutim, usvajanje ovakvog spartanskog režima ima svoju cenu. „U 21 više ne mogu da funkcionišem“, priznaje. „Uvek mi je žao kad odbijem prijatelje da se vidimo posle posla, ali vikendom ležem nešto kasnije.“
Međutim, izgleda da je ključ u tome kako ćemo provesti vreme, posebno ujutru. Nije presudno kada smo ustali – već kako smo iskoristili dragoceno vreme koje imamo.
(RTS, Guardian)
Uspešno ste se prijavili
