Jusuf Mujić (67) i njegova supruga suočili su se s teškom odlukom kada su, nakon razvoda njihovog sina i snaje, morali preuzeti brigu o tri unuka. Naime, majka dečaka ih je pre pet godina napustila, a otac nije imao uslove da o njima brine. Takve okolnosti su dovele do toga da je život ove dece trebalo da se nastavi u Domu za decu bez roditeljskog staranja.
Deka to nije želeo da dopusti i od tada je krenula borba Jusufa i njegove supruge. Njihova hrabrost i odlučnost da pruže dom i ljubav malim Alenu, Anesu i Amelu ostavila je dubok utisak na sve koji su čuli njihovu priču.
– Kad sam čuo da bi moji unuci mogli završiti u domu, to je bio ogroman udarac za mene. Najmlađi je imao samo dve godine. Nisam mogao dozvoliti da idu u dom pored živog dede i babe. Uzeo sam ih za ruke i doveo svojoj kući – rekao je Jusuf za RTV Slon.
Njihova borba trajala je pola godine, ali Jusuf i njegova supruga uspeli su da dobiju starateljstvo nad unucima. Iako briga o deci nije nimalo laka, Jusuf ističe da mu nikada nije bilo teško i da bi sve ponovio bez razmišljanja.
– Želja svakog dede je da mu unuci budu uspešni. Tu borbu nisam ni osetio, jer kad nešto želiš i hoćeš, sve se može prevazići – dodao je.
Unuci su, vođeni dedinom ljubavlju i podrškom, pronašli svoje puteve i snove. Najmlađi, Amel, sada je učenik drugog razreda osnovne škole i trenira karate. Sa velikim osmehom na licu, Amel ističe svoje ambicije.
Želim da budem policajac kad porastem, jer je to posao gde se boriš protiv kriminalaca, a ja nisam kriminalac – rekao je.
Njegov brat Anes, koji ima 11 godina, takođe se bavi karateom i sanja da jednog dana postane trener.
– Nikakav drugi posao neću da radim. Želja mi je samo da budem trener – kaže odlučno.
Najstariji, Alen, već je postigao zavidan uspeh u karateu, sa preko 44 medalje iz različitih takmičenja.
– Cilj mi je bio da budem najbolji. Da bih imao bolju sliku o sebi i da me ljudi gledaju drugačije – rekao je Alen, dodajući da je svestan koliko su njegovi deda i baba učinili za njega i braću.
Razvod roditelja ovih dečaka bio je težak trenutak za celu porodicu. Starateljstvo je zvanično dodeljeno dedi, uz povremene posete roditeljima. Anes, koji je bio samo petogodišnjak kada se sve dogodilo, sada bolje razume situaciju, iako kontakti s roditeljima nisu česti.
– Imam njihov broj, ponekad se dopisujem sa ocem, nekada me i nazove pa pričamo. Imam i mamin broj, ali sa njom se ne čujem često – priznaje Anes.
Jusuf i njegova supruga posvetili su svoje živote kako bi pružili stabilnost i ljubav svojim unucima. Njihova priča je inspiracija mnogima i dokaz da ljubav i posvećenost mogu promeniti sve.
Uspešno ste se prijavili
