Najčešći uzrok svih naših fizičkih i psihičkih problema vezuje se upravo za stres. Barem je to praksa kod nas. Kako smo se i mi naslušali tih dijagnoza, odlučile smo da istražimo i saznamo da li je stvarno istina da je on pokretač mnogih nevolja.
Svi doživljavamo stres, svakodnevno. Bilo da je neko naglo zakočio ispred nas, pa smo morali da reagujemo hitno, bilo da kasnimo na posao ili imamo neke ozbiljno teške životne situacije. Kako navode stručnjaci koji su celu karijeru posvetili ovom problemu, ukoliko se javlja tokom dužeg perioda – stres zaista može da bude krivac za naše loše stanje.
Evo na koje načine stres može da utiče na vaše zdravlje i šta možete da uradite povodom toga.
Šta je stres?
Stres je vaša emocionalna i fizička reakcija na izazov ili zahtev. Ako ste u opasnosti, mozak šalje okidače duž nerava u nadbubrežne žlezde, koje se nalaze na vrhu svakog bubrega. Nadbubrežne žlezde tada izbacuju hormone, kao što su kortizol i adrenalin, koji mogu povećati:
- Krvni pritisak
- Šećer u krvi
- Disanje
- Otkucaje srca
- Napetost mišića
- Znojenje
Šta hronični stres čini vašem telu?
Kratkotrajni ili akutni stres brzo nestaje, na primer kada se svađate sa nekim. Vaš stres je hroničan ako je konstantan i traje nedeljama ili čak duže. Kada vaš stres traje mnogo duže, na primer kada imate finansijskih poteškoća, vaše telo nastavlja da ostaje u budnom, reaktivnom stanju, a to dovodi do psihičkih i fizičkih simptoma.
Pojava astme
Stres i jake emocije su poznati okidači astme. Ako imate astmu, moguće je da će ove emocije i stres pogoršati vaše simptome. To je zato što stres utiče na vaše disanje – čak i ako nemate astmu. Vaši mišići se mogu zategnuti, a brzina disanja može se povećati. Pažljivo i pravilno disanje može pomoći u smanjenju stresa. (Polako udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta. Udahnite sedam sekundi, zadržite dah sedam sekundi, a zatim izdahnite sedam sekundi. Usredsredite se na svoje disanje i otpustite druge misli. Ponovite ovo tri puta.)
Gastrointestinalni problemi
Kada ste pod stresom ili uznemireni, oslobođeni hormoni mogu ometati varenje što može izazvati niz gastrointestinalnih problema kao što su:
- Zatvor
- Dijareja
- Loše varenje
- Gubitak apetita
- Mučnina
- Peptični ulkus (čir)
- Grčevi u stomaku
Konkretno, smatra se da je sindrom iritabilnog creva koji se karakteriše bolom i napadima zatvora i dijareje, delimično podstaknut stresom.
Gubitak kose
Gubitak kose može se desiti nakon stresnog perioda u vašem životu. Bilo da se radi o razvodu ili smrti voljene osobe, vaša kosa može opasti zbog stresa. Kada se stres smanji, vaša kosa će prestati da opada. Može proći od šest do devet meseci da vaša kosa ponovo izraste do normalnog volumena. Stres i anksioznost takođe mogu doprineti poremećaju koji se zove trihotilomanija, u kojem ljudi više puta čupaju kosu. Ljudi koji imaju ovo stanje često prijavljuju da doživljavaju stres pre nego što čupaju kosu.
Srčani problemi
Početni kardiovaskularni odgovor vašeg tela na stres je povećanje broja otkucaja srca. Stalni stres podiže vaš krvni pritisak povećavajući suženje krvnih sudova. Ovo povećava rizik od kardiovaskularnih problema kao što su hipertenzija, visok holesterol i srčani udari.
Na primer, mnogi ljudi su pod stresom zbog posla — 10% do 40% ljudi koji su zaposleni doživljavaju stres na poslu, a 33% ovih ljudi doživljava ozbiljan hronični stres.
Ljudi koji rade sa visokim stresom imaju 22% veći rizik od moždanog udara od onih koji rade sa niskim stresom. Poslovi sa visokim stresom se definišu kao poslovi koji su psihološki zahtevni – mentalno opterećenje, opterećenje koordinacije i vremenski pritisak. Pored toga, ljudi doživljavaju stres kada imaju manje kontrole nad svojim poslom i koliko se teško od njih očekuje da rade. Određena ponašanja i faktori mogu povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Stres može navesti osobu da se uključi u ova ponašanja, kao što su:
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Ne uzimati lekove kako je propisano
- Prejedanje
- Pušenje
- Nezdrava ishrana
Glavobolje
Stres može da vas ostavi sa glavoboljom ili migrenom. Tenzione glavobolje su najčešći tip glavobolje. Obično se osećaju kao da „traka stiska glavu“ i javljaju se u predelu glave ili vrata. Stres takođe čini vaše mišiće napetim, tako da može pogoršati već jaku glavobolju.
Visok nivo šećera u krvi
Poznato je da stres podiže šećer u krvi, a ako imate dijabetes tipa 2, možda ćete otkriti da vam je šećer u krvi viši kada ste pod stresom. Stres može dovesti do povišenih nivoa kortizola i glukoze, kao i do povećane insulinske rezistencije.
Povećan apetit
Ako doživite stres koji traje samo kratko vreme, vaš apetit može biti nizak. Međutim, kada ste dugo pod stresom, vaše telo proizvodi kortizol, hormon koji povećava vaš apetit i navodi vas da konzumirate hranu sa visokim sadržajem šećera i masti. Konzumiranje hrane sa visokim sadržajem šećera i zasićenih masti može dovesti do povećanja telesne težine.
Ključno je da znate svoje okidače i da budete spremni kada postoji verovatnoća da dođe do stresa. To znači zalihe dobro izbalansiranih grickalica sa visokim sadržajem proteina i zdravih masti. Izbegavajte grickalice sa visokim sadržajem zasićenih masti i šećera. Pored toga, vežbanje može pomoći u kontroli stresa i poboljšanju opšteg zdravlja.
Nesanica
Stres može izazvati hiperpobuđenost, biološko stanje u kojem ljudi ne osećaju pospanost. Insomnija, poremećaj spavanja u kojem osoba ima stalne probleme da zaspi, obično je rezultat stresa.
Dok veliki stresni događaji mogu izazvati nesanicu koja prođe kada stres prođe, dugotrajno izlaganje hroničnom stresu može poremetiti san i doprineti poremećajima sna.
Smanjeni seksualni nagon
Vaše stanje uma utiče na vašu seksualnu želju – to znači da stres, između ostalog, može zapravo smanjiti vaš seksualni nagon. Visok nivo stresa je povezan sa nižim nivoom seksualnog uzbuđenja. Ovo se pripisuje i psihološkim i hormonskim faktorima koji se vide kod ljudi koji doživljavaju hronični stres.
Seksualna disfunkcija može imati i druge uzroke poput dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska, tako da je važno razgovarati sa zdravstvenim radnikom, ali smanjenje i upravljanje stresom često može preokrenuti stvari.
Problemi sa kožom
Stres može pogoršati probleme ili poremećaje kože. Konkretno, stres ima uticaj na akne. Stres sam po sebi ne može izazvati akne, ali može pogoršati simptome akni. Kada se vaš stres pojača, težina akni se povećava. Stres takođe može pogoršati psorijazu. Mnogi zdravstveni radnici počinju da uključuju tehnike upravljanja stresom kao što je meditacija u svoje programe lečenja psorijaze.
!!! KAKO UPRAVLJATI STRESOM !!!
Iako postoji mnogo različitih načina na koje stres može uticati na vaš um i vaše telo, postoje načini za smanjenje i upravljanje stresom. Samo treba da shvatite šta je pravo za vas. Evo nekoliko saveta za dugoročno upravljanje stresom:
- Redovno vežbajte. Većina odraslih treba da ima za cilj 150 minuta fizičke aktivnosti svake nedelje.
- Isprobajte opuštajuću aktivnost poput meditacije, joge ili vežbi opuštanja mišića.
- Pobrinite se da spavate dovoljno svake noći. Većini odraslih treba najmanje sedam sati sna svake noći.
- Izbegavajte konzumiranje pića i hrane sa kofeinom.
- Radite na svojim veštinama upravljanja vremenom. Odlučite koje zadatke treba obaviti i koji zadaci mogu da čekaju.
- Obratite se prijateljima i porodici za podršku.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
