Većina Srba započinje dan svojim omiljenim pićem – kafom. I dok se jedni „kunu“ u njene benefite, drugi su skeptični i preporučuju ograničeno konzumrianje kafe. Nesumnjivo je da kafa ima različite uticaje na zdravlje.
U prvih deset minuta kofein iz kafe ulazi u krvotok i širi se po celom telu, uzrokujući porast krvnog pritiska i broja otkucaja srca. U isto vreme sprečava da se dopamin ponovo apsorbira u krvotok, što mu omogućava da duže vreme ostane u mozgu, zbog čega se i duže osećamo pozitivno i srećnije. Upravo ovo zadržavanje dopamina je ono što često pokreće mozak da poželi više kofeina.
Nakon 20 minuta kofein neutralizuje umor. Nivo dopamina povećava se i zadržava, što stvara osećaj da treba biti oprezan i koncentrisan. U roku od 40 minuta telo počinje da proizvodi više serotonina, što poboljšava rad neurona unutar kičmene moždine – to dovodi do poboljšane koordinacije i snage mišića. U roku od šest sati kafa je prošla kroz vaš organizam i verovatno ćete osetiti potrebu za mokrenjem. Iz tela će do tada izaći približno polovina količine kofeina koji ste uneli u organizam.
Da li je bolje piti toplu ili hladnu kafu?
Postoji više načina da napravite hladnu kafu. Hladni napitak se pravi sa hladnom vodom za nižu kiselost. Hladna kafa ima tendenciju da bude manje kisela i nežnija za vaš probavni sistem. Prema studiji u „Scientific Reports“, vruća kafa ima više antioksidanasa nego hladna kafa, piše b92. Vrednost pH tople i hladne kafe skoro je isti i kreće se od 4.85 do 5.13. Zato se hladnija kafa predlaže onima koji imaju problema sa želucem, dok je u drugim slučajevima bolje piti toplu kafu.
Uspešno ste se prijavili
