Bilo da je u pitanju zagrljaj prijatelja ili milovanje sa partnerom čini se da osećaj dodira donosi koristi za telo i um, kažu istraživači.
Čulo dodira se prvo razvija kod beba i ključno je u omogućavanju da iskusimo okruženje oko nas, kao i da komuniciramo. Zaista, gubitak kontakta sa drugima tokom pandemije Covida teško je pogodio mnoge.
Međutim, dok je bezbroj studija sugerisao da je dodir koristan za naše zdravlje, malo njih je pokušalo da spoji ogromno polje istraživanja.
Sada su stručnjaci uradili upravo to, otkrivajući jednostavnu poruku: dodir pomaže.
Dr Helena Hartman, koautor istraživanja iz Univerzitetske bolnice u Esenu, rekla je: „Više usaglašenih dodira tokom dana može pomoći da se ukloni ili potencijalno ublaže mentalne i fizičke tegobe.
Objavljeno u časopisu Nature Human Behaviour, istraživanje je obuhvatilo 212 ranije objavljenih studija i uključivalo je statističku analizu 85 studija koje su uključivale odrasle i 52 koje su uključivale novorođenčad.
Među rezultatima, tim je otkrio da je dodir bio podjednako koristan za mentalno zdravlje kao i fizičko zdravlje – nalaz koji je važio za odrasle i novorođenčad – iako je dodir imao veći uticaj na neke oblasti od drugih.
– Naš rad ilustruje da su intervencije dodirom najpogodnije za smanjenje bola, depresije i anksioznosti kod odraslih i dece, kao i za povećanje telesne težine kod novorođenčadi – pišu istraživači.
Analiza je otkrila da su ljudi dobili slične prednosti u pogledu svog fizičkog zdravlja kada ih dodiruju drugi ljudi kao i predmeti – kao što su društveni roboti ili ćebad.
Hartman je rekla da je to iznenađenje.
– To znači da moramo da preduzmemo više istraživanja o potencijalu ćebadi ili društvenih robota da poboljšaju dobrobit ljudi, posebno tokom situacija koje ograničavaju kontakte kao što je nedavna pandemija Covid-19 – rekla je ona.
Pozitivan uticaj na mentalno zdravlje bio je veći za ljudski dodir nego dodir sa predmetima – verovatno, rekao je tim, jer je uključivao kontakt koža na kožu.
Između ostalih rezultata, tim je otkrio da je dodir bio koristan i za zdrave i za nezdrave ljude, iako je uticaj bio veći među ovim poslednjima za koristi za mentalno zdravlje.
Vrsta dodira i njegovo trajanje nisu bili važni, iako je veća učestalost bila povezana sa većim prednostima kod odraslih.
Dalje, dodirivanje glave je bilo povezano sa većim zdravstvenim prednostima nego dodirivanje drugih delova tela.
Tim je upozorio da bi neki od nalaza mogli biti lažno pozitivni, dok nije bilo jasno da li će se održati u različitim kulturama.
Dr Mariana von Mohr, sa Rojal Holoveja, Univerziteta u Londonu, koja nije bila uključena u rad, rekla je da ako budući roboti mogu preciznije da repliciraju teksturu i toplinu ljudske kože, oni bi mogli da pruže uporedive koristi za mentalno zdravlje kao i ljudski dodir .
– [Ova svojstva] su važna jer naša koža sadrži specijalizovane senzore, poznate kao C-taktilni aferenti, koji su posebno prijemčivi na nežan, milujući dodir i temperaturu sličnu onoj ljudske kože, faktore za koje se takođe smatra da olakšavaju emocionalnu regulaciju – rekla je dr.
„Istorijska je nesreća što smo u proteklih nekoliko vekova dali prednost razgovoru nad dodirom ili drugim somatskim terapijama. Ovaj pregled nam daje neophodan naglasak i samopouzdanje da popravimo ovu ravnotežu daljim, pažljivim proučavanjem intervencija dodira“,
Uspešno ste se prijavili
