Karanfil je jedan od simbola 8. marta i Dana žena, ali istorija ovog mirišljavog cveta i simbolika sežu više od 2000 godina unazad.
Za hrišćane, karanfil nije običan mirišljavi cvet već predstavlja patnju Isusa i Marije. Posle raspeća, Marija je za svojim sinom prolila suze, a na mestima gde su njene suze pale, prema verovanjum nikli su karanfili.
Tokom viktorijanske ere, ružičasti, crveni i beli cvetovi su simbolizovali ljubav, naklonost, zahvalnost i divljenje, pa je poklanjanje karanfila bio način da pokažete da vam je do nekoga stalo, a ovo značenje zadržalo se sve do danas. Crveni karanfil čest je motiv i na umetničkim slikama- u vreme renesanse često je viđen u kompociziji Madone i deteta.
Na istoku karanfil ima potpuno drugo značenje. U Koreji, karanfil se koristi za predviđanje budućnosti, a u Japanu se veruje da može da otera zlo i nevolje. Naime, smatra se da će branje karanfila, mirisanje njegovih latica i puštanje da se oduvaju s dlana takođe odneti i sve nevolje.
Veza između karanfila i Dana žena nastala je u SAD-u početkom 20. veka kada je jedna od vođa pokreta Ana Džarvis odabrala beli karanfil kao njegov simbol jer je to bio omiljeni cvet njene majke. Od tada karanfil postaje cvet koji širom sveta simboliše praznik posvećen ženama.
Karanfil može imati i različita značenja u zavisnosti od svoje boje: cvet svetlocrvene boje označava divljenje, a tamno crvene ljubav i naklonost. Crveni je takođe simbol radničko pokreta, pa su ga mnoga državna preduzeća od šezdesetih pa sve do devedestih godina 20. veka poklanjala svojim radnicama.
Beli karanfil je simbol sreće i ljubavi, a ljubičasti hirovitosti.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
