Ovaj običaj ima za cilj da deluje kao sredstvo za sprečavanje nesreće, izrazavajući opreznost i izbegavajući „iskušavanje sudbine“. Iako poreklo ovog običaja možda nikada neće biti u potpunosti razjašnjeno, on je opstao širom sveta sa samo nekoliko lokalnih varijacija, piše RTS.
Naučnici koji proučavaju „ekspresivnu kulturu svakodnevnog života“ ističu da je odgovor na pitanje zašto ljudi kucamo u drvo prilično kompleksan. Tradicionalno objašnjenje ovog običaja tvrdi da potiče iz evropskih paganskih vremena, gde se verovalo da se kucanjem u drvo apeluje na duhove koji žive u drveću kako bi odbili lošu sreću ili izrazili zahvalnost za dobru sreću.
Prema Bruesovom rečniku fraza i legendi iz 1870. godine, određena sveta drveća kao što su hrast, jasen, lešnik, glog i vrba imala su zaštitničke moći, te se ljudi obraćali njima dodirivanjem kore kako bi stupili u kontakt. Teorija sugeriše da su hrišćanski reformatori transformisali ovaj paganski običaj u hrišćanski kontekst, povezujući „drvo“ u „kucanju o drvo“ sa drvetom krsta na kojem je Isus razapet.
Međutim, nema opipljivih dokaza koji podržavaju ove priče o poreklu. Oksfordski rečnik engleskog jezika datira frazu „dodirni drvo“ tek početkom 19. veka, povezujući je sa britanskom dečijom igricom Tigi tačvud (Tiggy Touchwood), gde se igrač „oslobađa“ hvatanjem za drvo.
Zašto ljudi i danas praktikuju „kucanje u drvo“? Ova radnja spada u kategoriju „rituala konverzije“, poput bacanja soli preko ramena, gde ljudi automatski vrše određene radnje kako bi poništili nesreću koja se upravo desila. Antropolog Bronislav Malinovski predstavlja teoriju anksioznosti i rituala, tvrdeći da neizvesnost izaziva anksioznost i podstiče ljude da se okreću magiji i ritualima kako bi osećali kontrolu.
Iako kucanje u drvo može izgledati trivijalno, ono predstavlja mali način na koji ljudi suprotstavljaju svoje strahove u životu punom anksioznosti. Možda ne sprečava da se nešto loše dogodi, ali, kako ukazuju brojna istraživanja, uspešno umanjuje osećaj straha.
PROČITAJTE JOŠ:
Razbijamo jezičke mitove: Ako kažete da je neko PRIZEMAN, niste dali kompliment, već ste ga UVREDILI
Razbijamo mitove: Koji je zdraviji – smeđi ili beli šećer?
Razbijamo mitove: Da li će zaista boginje brže proći ako detetu obučete nešto crveno?
Uspešno ste se prijavili
Izvor:RTS
