Infarkt ne poznaje pol, pa tako podjednako pogađa i muškarce i žene. Dame, pažljivo pročitajte ovu ispovest i vodite računa da se ne desi ni vama, ni vašoj jačoj polovini isto!
„Živeo sa tako kao da prizivam infarkt. Nisam stajao, radio sam nekoliko poslova, imao milion privatnih obaveza. Jeo sam baš sve što ne treba, umeo sam i da popijem, a uz sve to bio sam strastveni pušač“.
Ovim rečima započinje svoju ispovest Borislav Lubardić, čovek koji je preživeo infarkt. Kako navodi, pred njim su bili jasni znaci upozorenja da će se to zaista i desiti, ali on kao da nije želeo da obraća pažnju na njih.
Borislav Lubardić
– Sve se to nekako poklopilo i sa prestankom fizičkih aktivnosti, povredio sam koleno, pa sam u potpunosti prestao sa rekreativnim bavljenjem sportom. Skupilo se sve, bilo je mnogo signala, ali ih ja nisam video ili nisam želeo da ih vidim. Čak su neki drugari iz mog društva imali ozbiljne probleme sa srcem, međutim ni to mi nije bilo dovoljno upozorenje da odem na detaljan kardio pregled. I onda, kada sam imao 44 godine, doživeo sam infarkt miokarda, ugrađena su mi dva stenta, srce mi je prošlo kroz detaljan remont, a ja sam dobio jasno upozorenje šta me čeka ako ne počnem da brinem o sebi – kaže Borislav.
Danas, kada je dobio drugu šansu za život, trudi se da ceni to i da se čuva što je više moguće.
– Trudim se da to cenim i da radim sve što je u mojoj moći da se infarkt ne ponovi. Najvažnije je da se držim saveta lekara, mislim da je to osnova svega. Promenio sam životne navike, uvek to može bolje, ali zaista se trudim. Redovno idem na kontrole i uzimam propisanu terapiju. Pijem nekada i punu šaku lekova…ali sa terapijom smo vrlo slabi, lekovi koji su nam dostupni o trošku države su, nažalost, većinom zastareli i prevaziđeni. Znam da bi bilo mnogo bolje da uzimam savremene i efikasnije lekove, ali oni su prilično skupi. Lekove plaćam mesečno skoro 6.000 dinara – priča Borislav.
ALARMANTNO!
Srbija je na trećem mestu po broju smrtnih slučajeva od infarkta miokarda i drugih srčanih oboljenja. Skoro 55 odsto srpske populacije umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija. U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, između 25. i 64. godine života. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Srbije, od gotovo 6.000 osoba koje su 2013. godine umrle od akutnog infarkta miokarda, čak 30 odsto nije navršilo 65 godina života.
Šta je u stvari infarkt miokarda?
Infarkt miokarda je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju. Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom. Začepljenost koronarne arterije, uskraćuje snabdevanje srca kiseonikom što izaziva oštećenje srčanog mišića. Oštećenje srčanog mišića izaziva bol u grudima i pritisak. Ukoliko se ne uspostavi krvotok u koronarnoj arteriji za 20 do 40 minuta, počinje izumiranje srčanog mišića. Srčani mišić umire narednih 6 do 8 sati i biva zamenjen ožiljačnim tkivom. Razvoj infarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog srčanog zastoja. Najveći rizik je u prvim satima od nastanka infarkta, tj. najopasnija su prva 24 sata. Onaj deo srca koji nije dobijao krv, propada i umire, a na mestu izumrlog dela stvara se ožiljak.
Godišnje se dogodi gotovo 15.000 akutnih infarkta miokarda. Veliki broj pacijenata uopste ne stigne do bolnice, a 25 odsto se, nažalost, završi smrtnim ishodom. Oni koji prežive srčani udar smatraju da su dobili drugu šansu u životu. Često menjaju stil života, pokušavajući da zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću umanje mogućnost od ponavljanja infarkta.
Međutim, zabrinjava podatak da već u prvoj godini, kod oko 20 odsto pacijenata, dolazi do ponovnog infarkta miokarda ili drugih komplikacija kao sto je mozdani udar, zapusenje stenta ili čak i smrti. Još pesimističniji su podaci da će približno JEDAN od PET pacijenata umreti tokom 5 godina nakon inicijalnog infarkta miokarda. To praktično znači da su pacijenti nakon preživljenog infarkta u konstantno visokom riziku od ponavljanja infarkta sa mogućim fatalnim ishodom.
Kako sprečiti ponovno vraćanje infarkta?
– Dok je veliki broj komplikacija moguće odložiti zdravim načinom života, kod pacijenata koji su preživeli infarkt miokarda, najvažniju ulogu pored akutnog zbrinjavanja pacijenta (prvih nekoliko sati od infarkta), u smanjenju smrtnosti ima – sekundarna prevencija. Sekundarna prevencija nakon infarkta miokarda, pored primene zdravih stilova života, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih lekova koje značajno poboljšavaju prognozu preživljavanja ovih pacijenata – kaže prof. dr Miloje Tomašević, kardiolog.
On navodi da su razliciti lekovi neophodni nakon srčanog udara, npr. za sniženje pritiska i holesterola, ali najvažniji su lekovi protiv zgrušavanja krvi. Upravo kada je reč o tim lekovima, nažalost, u Srbiji se pacijenti, koji su preživeli infarkt, i dalje leče zastarelim terapijama sa nepredvidivom efikasnošću, kako u akutnoj fazi tako i u pogledu sekundarne prevencije infarkta. To za posledicu ima češće ponovljene događaje (srčani/moždani udar ili zapušenja stentova i sl.), a samim tim i veći rizik od fatalnog ishoda.
Uspešno ste se prijavili
