Ove infekcije mogu da budu veoma teške, a za starije i hronične bolesnike čak i fatalne. Međutim, stručnjaci apeluju da one mogu da se preveniraju i to vakcinacijom, jer za najčešća respiratorna oboljenja, poput gripa, kovida ili pneumokokne pneumonije, postoji vakcina.
Vakcine su jedno od najvećih medicinskih dostignuća u istoriji i spasile su više stotina miliona života.5,6 Iz tog razloga, Forum pacijenata Srbije, kao organizacija koja okuplja udruženja pacijenata sa teškim onkološkim, autoimunskim, retkim i drugim hroničnim bolestima, zajedno sa strukovnim udruženjem pulmologa iz Respiratornog edukativnog centra i studentima Medicinskog fakulteta, želi da podseti javnost na značaj i benefit vakcinacije od zaraznih bolesti.
Upravo o ovome se diskutovalo na velikoj edukativnoj tribini „Ko rano rani“ koju su organizovali zajedničkim snagama pacijenti, na čelu sa Forumom pacijenata Srbije i struka, uz podršku Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine. Na tribini, sa stručnog aspekta govorio je imunolog Miloš Marković, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
– Pandemija kovida se polako privodi kraju. Suštinski ona još uvek nije proglašena gotovom, ali je Svetska zdravstvena organizacija saopštila da ne postoji više javno zdravstvena pretnja od međunarodnog značaja po zdravlje ljudi.
Ipak, iako je činjenica da je broj obolelih od kovida drastično smanjen, ovaj virus još uvek u velikoj meri cirkuliše i i dalje predstavlja rizik za pojedine ljude, posebno one starije od 65 godina, zatim osobe sa različitim pridruženim hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom bez obzira na njihov uzrast, ali i trudnice. Stoga, postojeće vakcine protiv kovida, koje vrlo uspešno štite od teških formi bolesti i smrtnih ishoda, se i dalje preporučuju tim rizičnim grupama. Međutim u svetlu svega navedenog, postavlja se pitanje kakva je budućnost vakcinacije protiv kovida i verovatno je da će se ta vakcina davati i dalje, možda kao sezonska, slično vakcini protiv gripa. Mi to u ovom trenutku još uvek ne znamo, ali je verovatno da će ta vakcina sadržati nove sojeve virusa koji će tada biti aktuelni i cirkulisati u populaciji i i dalje će se preporučivati onima koji su pod povećanim rizikom da obole od teže forme kovida – objasnio je prof. dr Marković.
Međutim, on je pojasnio da kovid nije jedina respiratorna infekcija od koje treba da se štitimo. Pored kovida treba misliti i o gripu, za koji takođe, postoji vakcina, koja se daje pred početak svake zimske sezone. I pored toga što je imunizacija globalno smanjila oboljevanje od zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije. Mnogi programi vakcinacije su zanemareni zbog dvosmislenih poruka u javnosti koje su dovele do toga da se stavovi o imunizaciji negativizuju.
– Kada dođe jesen, ljudi koji su pod povećanim rizikom treba da razmišljaju da dobiju vakcinu protiv gripa, a kao što sam već naveo vrlo je verovatno da će biti dostupna i neka unapređena verzija vakcine protiv kovida. Na vreme o tome treba misliti, jer, kao i kovid, grip uopšte nije bezazleno oboljenje i može da dovede do mnogih komplikacija, ali i smrtnih ishoda, naročito kod starijih, imunodeficijentnih pacijenata i osoba sa različtim hroničnim bolestima. Takođe želim da podsetim na još jednog važnog izazivača respiratornih oboljenja, a to je bakterija pneumokok. Postoje dve vakcine protiv pneumokoknih bolesti, od kojih se jedna već nalazi u obaveznom programu imunizacije dece, ali te vakcine treba da dobijaju i odrasli i to opet stariji, hronični bolesnici i ljudi koji imaju slabiji imunitet, kako zbog same bolesti, tako i terapije koju koriste, na primer zbog autoimunskih bolesti ili nakon transplantacije. Za razliku od vakcine protiv gripa, vakcine protiv pneumokoka nisu sezonske i dobijaju se samo jednom ili dva puta u toku života, i obezbeđuju dugotrajnu zaštitu. Dakle da zaključim, sve osobe pod povećanim rizikom da razviju teške respiratorne infekcije treba da prime vakcinu i protiv kovida i protiv gripa, ali i pneumokoka – objasnio je prof. dr Marković.
Briga o zdravlju je vanvremensko pitanje. Pacijenti sa kojima je Forum pacijenata u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunskih i drugih bolesti, shvataju značaj prevencije tokom cele kalendarske godine.
– Osnovu prevencije čini imunizacija. Na žalost, veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama, naročito posle iskustva sa kovid pandemijom, a nepoverenje je glavni razlog za takav stav. Sa druge strane, imamo i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije da uopšte postoje vakcine za određene bolesti. Uzmimo za primer vakcinu protiv pneumokoka koja može da se primi tokom cele godine, veliki broj starijih od 65 godina bi trebalo da je primi, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo. Današnji skup na Medicinskom fakultetu je deo šireg edukativnog procesa u okviru kampanje „Ko rano rani“. Bilo je veoma korisno razgovarati na temu imunizacije sa budućim lekarima – zaključio je Predrag Slijepčević, potpredsednik Foruma pacijenata Srbije.
Organizacijom današnje tribine studenti nastavljaju saradnju sa Forumom pacijenata Srbije, a značaj kampanje “Ko rano rani” prepoznali su od prvog dana.
– Budući zdravstveni radnici apeluju na građane Srbije da se vakcinišu, da brinu o sebi i svom zdravlju, naravno u zavisnosti od potrebe svakog pojedinca i u saglasnosti sa strukom. Tema imunizacije je veoma aktuelna među studentima, predavanja koja smo čuli bila su veoma korisna za sve naše članove – poručila je Jovana Ružičić, lokalni koordinator za javno zdravlje Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije.
Uspešno ste se prijavili
